IVER NE PADA DALEKO OD KLADE

Iako u prvi mah izaziva asocijacije na mračne, tamne šume stoletnih stabala i snažne, mišićave drvoseče u kariranim toplim košuljama, sa sekirama ili motornim testerama u rukama, pouka ove poslovice je sasvim sigurno daleko od toga, na nekoj drugoj strani. Prvo što mi je palo na pamet, je : "Leti perje i iverje..." ali sam shvatio da nas to može povući u razmatranje relacija kao što su na primer "babe i žabe", što bi u osnovi bio jalov posao. Pažnju treba usmeriti na kladu i iver kao i na precizno utvrđenu distancu među njima. Klada je po definiciji nezanimljiv, trom, nepokretan i uslovno rečeno, bezvredan (osim za loženje) objekat. Pošto je imobilan, da bi se od njega dobio iver, odnosno otpadak, potrebno je sekirom (ponavljam, u narodu omiljenom alatkom) jakim udarcima zasecati kladu. U tom procesu okolo pršte komadići klade, rečeno iverje. Kao i većina narodnih poslovica i ova je mutna, nejasna, zamumuljena, čak se ni ne nazire pouka! Zašto je toliko bitno i važno da iver padne blizu (ne daleko od) klade, kada ni od klade ni od ivera skoro da nema nikakve koristi, ne mogu da dokučim.