субота, 01. децембар 2007.

DVADEST ŠESTO PISMO

DVADESET ŠESTO PISMO

Poštovani Antonio,

Drago mi je da sam vas nasmejao i raspoložio. Pitanje sam vam postavio sasvim

ozbiljno a vi mi u veselju priznajete da sam ako ne sto posto u pravu, na pravom

putu, da ste zaista osetili potrebu da neke stvari i situacije bolje i detaljnije razjasnite, kažete: ne zbog „pogrešnih zaključaka“, već da bi ih, uslovno rečeno, raščinili „besmislenosti“.

Kada je reč o „sebičnosti“, složićete se sa mnom da je svaki čin stvaranja u svo-

joj osnovi sebičan, što nikako ne mora da podrazumeva negativnu konotaciju.

Možda je bolje reći LIČAN nego sebičan. Iako svaki ličan čin, bez obzira da li se

čini širem interesu, za dobro zajednice ili čovečanstva u celini, priznajem, podrazumeva ili

zahteva određenu dozu sebičnosti.

U krajnjoj liniji, izneti na videlo i ponuditi svoje delo čitaocima, gledaocima ili kako

bi rekli današnji „teoretičari umetnosti“ : konsumentima, pored toga što je veoma

hrabar čin, ličan je čin koji u sebi nosi deliće sujete, ekshibicionizma, potrebe za samopotvrđivanjem, u osnovi je sebičan čin!

I da ne razglabam više, sve što činimo ili čak ne činimo, u sebi sadrži našu sebičnost kao deo opšte borbe za opstanak, za samoodržanje.

Dostojevski je rekao:“U apstraktnoj ljubavi prema čovečanstvu, čovek najpre voli sebe."

Razmišljajući na više nivoa i ne želeći da budem „mazgovito“ kategoričan i isključiv, vagajući „za i protiv“, pada na pamet Salman Ruždi koji je svojim SATANSKIM STIHOVIMA izazvao izricanje fatve.

Da li je to posledica „pogrešnih zaključaka“? Ubeđen sam da je Salman itekako

razmišljao, verujem i o posledicama, dok je pisao SATANSKE STIHOVE, iako

ovakvu reakciju sigurno nije mogao da predvidi. Naravno, ovo je drastičan primer

„pogrešnog tumačenja“. Sada (već godinama) može/mora da razmišlja o eventualnoj sebičnosti

i besmislenosti svog čina.

Ja lično, ponovo sa zadovoljstvom čitajući SATANSKE STIHOVE, i danas kao i

kada je knjiga objavljena, podržavam Ruždijevu „sebičnost“, ne vidim da je u

pitanju bilo kakav besmisao (naprotiv!) i mislim da samo „grešni“, vodeći se pre

svega političkim razlozima, mogu čitajući SATANSKE STIHOVE doći do pogrešnih zaključaka. Neumitno se nameće Hitlerovo spaljivanje knjiga. A Aleksandrijska biblioteka ?

I dan danas se knjige ako ne spaljuju a ono zabranjuju. A „dobri i pošteni“Hajne (kao što je govorio moj pokojni prijatelj Slobo Karadžić) je rekao : “Cenzura nije trebalo da zabrani knjigu, ionako bi se čitala.“A Fokner predviđa:“Velika dela će se iznova roditi, kada bude prestao strah.“

A da li ima nečeg (iako mi zvuče anahrono, čak pomalo smešno!) u rečima

Džona Raskina (VREDNOSTI) :“Da li vam je ikad palo na um da nekim najboljim i najpametnijim umetnicima.....nije uvek moguće objasniti kakve divote stvaraju; i da je, može biti, baš savršenstvo njihove umetnosti u tome što tako malo znaju o njoj?"

Naše dopisivanje sam počeo jadajući vam se zbog nekih reči kojima ne znam

(uvek) smisao, reči koje se iznenada pojavljuju i iznenada nestaju etc.,etc. pa

pa sam u nekom od pisama pomenuo knjigu Predraga Matvejevića

RAZGOVORI S MIROSLAVOM KRLEŽOM i citirao Krležu. Opet to činim:

„Otkad postoji čovjek, njime vladaju riječi. ......Ove današnje riječi zavladale su

čovjekom sudbonosno, možda čak i kobnije od toga pojma, određujući mu put u

daleku i nedoglednu budućnost tako nametljivo da se čovjek njima slijepo pokorio kao diktatu više sile.“

I vama drag Ivo Andrić je u ZNAKOVIMA PORED PUTA napisao:“Reč višestrukog smisla i

velikog domašaja...ispunila bi možda još mnogo prostora, a ne bi mogla da obuhvati ni približno

sve varijante, ni da objasni svoje višestruko značenje ni označi svoj krajnji domašaj. Stajala bi i

dalje pred nama, svetla, moćna zvučna i bleštava, a nejasna i teško objašnjiva."

Moram ali uzgred da dodam da osim lične sebičnosti (o kojoj već govorimo)

postoje državna, ideološka, religiozna i najšire gledano, sebičnost globalizacije.

Za razliku od Konrada i vas, gore pomenute sebičnosti pod pretpostavkom da

razmišljaju (pre ili posle,nije važno) uopšte se ne obaziru na veliku dozu besmislenosti

niti ih zanimaju pogrešni a još manje ispravni zaključci.

Iskreno se nadam da vam nisam bio previše dosadan, vaš M.P.

Нема коментара: