DVADESET DEVETO PISMO

DVADESET DEVETO PISMO

Dragi prijatelju,

Raduje me i dozvoljavam vam da usvojite/prisvojite: “......jedinu i neponovljivu Galaksiju u ogrom- nom Kosmosu." I mene je oholost (onaj deo koji je nemoguće kontrolisati) ponekad znala da otera u kukavičluk ali sam ubeđen u svom ali i u vašem slučaju da to nikada nije presudno uticalo na naše delanje ili nedelanje. Pamtim svoje kukavičluke, kukavičke odluke na štetu drugih ali kada sam jednu pomenuo (posle više od 50 godina!) osobi, prijatelju prema kome sam se kukavički poneo, on je bio "zblanut", nije znao o čemu govorim. Ispada dakle, da moji kukavičluci pripadaju samo meni, žive samo u meni i mom sećanju, što je na kraju i dobro jer ne opterećuju nikog drugog. Salahudin Čamčavala u SATANSKIM STIHOVIMA : "Sad znam šta je utvara", pomisli on. "Neza- vršen posao, eto šta je." Moji kukavičluci su moje utvare, moji nezavršeni poslovi, sa izvesnošću da se nikada neće završiti. Moram se pomiriti sa tom činjenicom iako mi je često čak i zanimljivo vreme, trenutak u kojem se bez najave ili upozorenja, pojavljuju praćeni nekakvom vrstom ublažene griže savesti. Manijak preispitivanja ( za vas je to odavno notorna činjenica), pokušavam da svakom trenutku pronađem izvor ili poreklo ali bez uspeha. Opet se vraćam na "pukotinu". Danilo Kiš je u svom prevodu/prepevu francuske erotske poezije u knjizi pod naslovom BORDEL MUZA, koristio i ovakve nazive : MALJAVA ŠPILJA, NEKTARA ZDENAC, BREŽULJAK OBRASTO MAHOVINOM MEKOM, PRESEČEN GRIMIZNIM KONČIĆEM KO REKOM, pa zatim BRIJANICE, KUDRAVICE, NA BRADICE, NA LOKNICE, STRIŽANICE, PUNAŠNICE, MALKO POHOTNICE, LAKOMICE, a onda i on : PUKOTINA...., pa BRAZDA, CICA-MACA, STRASNA, ČUDESNA USTA....

ONA zaslužuje da se sve vreme sveta provede u nalaženju, nadevanju, čak izmišljanju joj imena!

P.S. Dugo nismo o tome ali sada mi se desilo da ZABORAVIM reč! Reč koju koristim celog života! Iščezla je, nema je, preostalo mi je da kao Paskal zapišem da mi je reč pobegla.

Budite mi dobro, vaš M.P.