недеља, 16. децембар 2007.
TRIDESETO PISMO
Nije bilo reakcija, pitanja...ali sam ja shvatio da sam propustio da objavim TRIDESETO PISMO!
Nije mi ni žao ni krivo, moja je potreba da pišem a da li to iko čita....to već nije u mojoj moći.
Dragi Antonio,
Zadivili ste me! Iako je to bio moj prevod prevoda/prepeva, vi ste dragi moj lako kao da se igrate, naveli imena mogućih pesnika : JEAN MOLINET, PIERRE DE RONSARD, JODELLE, MATHURIN REGNIER, JEAN DE LA FONTAINE, CLAUDELE, PETIT, VOLTAIRE, THEIOPHILE GAUTIER, CHARLS BAUDELAIRE, PAUL VERLAINE, STEPHAN MALLARME...
Poštovani Antonio, ne smemo zaboraviti jedan nezaobilazan deo, neobično važan segment (kako to ružno zvuči ali žurim da mi ne bi "pobegla misao", pa mi ne zamerite) kada govorimo o NJOJ i, čak mislimo na NJU. Miris!!!
Vrsta hrane, tečnosti koje piju, da li ili ne puše,...sve do podneblja iz kojeg su, čine da NJEN miris postaje neraskidivo vezan za NJENU suptilnu građu, oblik, boju, skrivenost ili nežnu otvorenost, NJENU večnu tajanstvenost! Lučenje sokova, jutro, podne, veče, menstruacija, zaljubljenost, strast, mržnja, trudnoća, strah ili stres, uzroci su za delikatnu, ponekad jedva primetnu promenu mirisa. ovo izgleda kao početak Traktata o NJOJ!?
Kod nas je davno pričan vic o čoveku koji je neprestano mislio na NJU, pa pošto je to počelo da opterećuje i njegove najbliže, predložili su mu da potraži pomoć psihijatra. Elem, psihijatar na prvoj seansi počne sa Roršahovim testom : "Šta vidite na ovoj slici?" Čovek odgovori : NJU. Psihijatar
nastavi, čovek isto! Iznerviran, psihijatar mu mahne maramicom ispred nosa : "A ovo?" Čovek se se osmehne i kaže : " Možete vi meni da mašete čime god hoćete, ja je uvek vidim i mislim na NJU!"
Dragi prijatelju i ja , radim i činim sve i svašta tokom dana ali je zaista malo trenutaka kada ne pomislim na NJU!
U prošlom pismu sam vam napisao da sam zaboravio jednu reč. Vratila mi se! Iznenada kao što je iščezla, tako se poput bleska munje, vratila! Bez upozornja i najave, bez mog histeričnog "kopanja" po glavi, jednostavno se vratila. Sada je sve prividno u redu, ona je tu, znam je, koristim je (i u ovom pismu), ponaša se kao da se ništa nije desilo, kao da sam sve to sanjao. I ja se ponašam normalno iako s vremena na vreme uz podizanje dijafragme, osetim strah da je ponovo ne izgubim!
Uz želje za dobro zdravlje, pozdravljam vas, M.P.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар