DEAD MAN WALKING

DEAD MAN WALKING

Poznajem, viđam, srećem, znam za njih, ima ih....mnogo žena i muškaraca, mladih a starih. Izgledaju i deluju istrošeno, izborano, izgužvani vremenom, nepokretni su umno i fizički. Sve što čine i rade, otaljavaju, ostavljaju po strani za neko "sutra", u stanju su neprekidnog podhranjivanja sopstvene inertnosti, prizivanja negativne energije, opčinjeni su svojom "nesrećom" i u njoj se najbolje snalaze. Smeta im svaki pokret, ne podnose vetar, kada Sunce sija najradije se prisećaju tmurnih kišovitih dana, blata, susnežice... Smeh, radost, čak dečju, ne mogu da podnesu, mršte se na čiste ulice, oprane prozore, obožavaju gužve u autobusima kao mogućnost za gunđanje sebi u bradu, redove u kojima se "obračunavaju" sa nedostupnima, uvek nalazeći sagovornike iz svoje "sekte." Vegetiraju, ne žive. "Bleje" bez i jednog pokreta, i mentalnog! Nesahranjeni su sam zato što im srce kuca i krv kola venama pa makar i jedva!

„Kad bi mi nebo podarilo još deset, još pet godina života, mogao bih da postanem zaista veliki slikar.“ To je izrekao bezmalo devedesetogodišnji japanski umetnik Hokusai, već odavno poznat i slavljen. Ceo svoj vek je proveo radeći i njie mu bilo dosta, njegovoj radoznalosti i aktivnosti nije bilo kraja. Hokusai je bio star a mlad!

I da delim savete a rekao sam već da je to lakše nego „srediti“ sopstvenu stolicu, dakle, i da delim savete, ne bih mogao pronaći ni jedan koji bi ih pokrenuo.

„Sekta“ mladih starica i staraca sve je mnogobrojnija i neverovatno žilava u otporu spram života i njegovih makar uobičajenih aktivnosti. Tražiti i nalaziti razloge u ratovima, bedi, nepodobnoj Vladi, mržnji, zavisti, zlobi ili ih čak izmišljati, beskorisno je, jer „sekta“ postoji od prvih dana čovečanstva. Kao što ne znamo svrhu postojanja komaraca u lancu Prirode, isto tako ne znamo ni razloge njihovog bitisanja. Činjenica je da postoje!