TRIDESET OSMO PISMO

Pisali smo jedan drugom o snovima, čini mi se da sam povodom toga u jednom od pisama bio grub prema "liku i delu" P. Kuelja ali šta se tu može i dalje sam istog mišljenja. Da li se u svojim snovima "vraćate" u iste predele? Meni se to dešava bez obzira na nove, različite kontekste. Prepoznajem gradove, trgove, parkove, jezera, reke, ostrva, prepoznajem rastinje, sunčan dan... dešava mi se da se san u prvom delu odvija "kao uvek" a onda počinju dešavanja koja ga razlikuju od prvobitnog. Nekad se san nastavi u pravcu koji vodi ka ubistvu, prepoznajem žrtvu i to je uglavnom osoba koju nisam video ni sreo više od trideset, četrdeset godina a nekad se završava "sekvencom" sa lepom nepoznatom devojkom. Postoji jedan san za koji mislim da ga sanjam od kada sam se rodio, čak mi se čini da ga prizivam. Liči na deo nekog filma, kadar je uvek isti : Sa leve strane se nalazi tamna tajanstvena, nejasna masa. Pomišljam da je to stanična zgrada ali se ne vidi nikakvo svetlo. Sve je zimsko-noćno-plavičasto. Sneg je plavičast, nebo je od tamno plavog na ivicama "kadra"do svetlo plavog oko meseca koji je pun i skoro beloplav. Kroz smetove na desnoj strani, prugom koja se od njih ne vidi, približava se voz. Vidim lokomotivu, parnu, sada se takve nalaze u železničkim muzejima, dva velika fara probijaju svojom svetlošću gustu zavesu snega koji pada bez šuma. Dim iz lokomotive je takođe plavičast, vidim i varnice, skoro bele. Upinjući se da dobro osmotrim mesec, ja ustvari bolje vidim lokomotivu i sve oko nje. Ako počnem da se trudim a to često činim u ovom snu, da do tančina sagledam voz i smetove kroz koje se probija, vidim ogromni bledoplavičasti mesec kao na dlanu, sve sa kraterima. Nikada do sada nisam uspeo da razotkrijem tamni veo koji pokriva mračnu masu sa leve strane. Imam utisak, ako bih insistirao na tome, da bih snu nametnuo nekakvo rešenje a to mi se ne dopada. Ponekad nema voza, lokomotive, iako znam da je tu, da mora da bude tu ali ga ne vidim. Prizivam ga u snu, mučim se ne bi li se pojavio ali uzalud. Osim činjenice da se voz nekad ne pojavljije, san je uvek isti, nema radnju, izgleda kao uramljena slika ali živa slika, jer sneg pada, dim se vije, lokomotiva (kada je ima) se kreće... Pišite mi dragi Antonio, vaš M. P.