SUBJEKTIVNA ANALIZA NARODNIH POSLOVICA

GDE ČELJAD NIJE BESNA, KUĆA NIJE TESNA Poslovica već na prvi pogled nije u saglasju sa stambenom problematikom na ovim prostorima. Ne računajući Kineze, mi smo na prvom mestu na svetu po broju osoba koje staju na 1m2. Nekoliko hiljada dvoraca i palata novih bogataša, ni malo ne popravljaju faktičko stanje. Počev od stanova pa sve do bolnica, prenapučenost je tolika da prevazilazi maštu! Dvoje, troje u jednom krevetu, desetoro ljudi na jedan klozet, dva pacijenta na operacionom stolu...to možemo samo mi! Kuća ne samo da je tesna nego je to već neizdržljivo! Da je situacija van kuće bolja, izdržali bismo, navikli i privikli bismo se ali setite se samo autobusa, trolejbusa i tramvaja! Kuća jeste tesna ali spram sardinoidnog osećaja u "dušegupkama" GSP-a, neuporedivo je prihvatljivije biti u tesnoj ali svojoj kući. Dakle, poznavajući ovdašnje prilike, nema ni teoretske šanse da kuća nije tesna! A što se tiče čeljadi čije je bazično osećanje bes do ludila, još pojačan tesnoćom kuće, poslovica bi morala/trebala da glasi : "GDE JE KUĆA TESNA, ČUVAJ SE ČELJADI KOJA JE IZUZETNO BESNA!