TRIDESET DRUGO PISMO

Poštovani prijatelju Antonio, Primer iz Salazarove Portugalije koji mi navodite, vrlo je blizak "mom" Starcu. Razume se da se u tome slažemo, da ih nema mnogo i da se ustaljenom logikom ponašanja i relacijama među ljudima ne mogu jednostavno objasniti. Drago mi je da prihvatate moje mišljenje o "sudaru", o suočavanju pojedinca sa snagom večnosti i neuništivosti, sa skladom koji je u posedu Kosmosa samog. Zato je, kažete prijatelju Antonio, malo onih u ljudskoj rasi koji su uspevali da postignu sklad sa sobom, sklad sa Kosmosom. Retki, zaista retki su uspevali u tome iako su se brojni, pojedinačno ili kao članovi/pripadnici/adepti raznoraznih grupacija, sekti...trudili, neki i celog svog života, da to postignu. To se pre svega odnosi na Evropu i Ameriku. Mislim da je osnovna greška pokušaj imitiranja, pokušaj usvajanja nečega što je milenijumima usađivano (bez prisile) u kodove/gene himalajskih naroda. Da pomenem samo odnos prema smrti. Još kao mladić sam gledao fotografije na kojima je bilo prikazano čerečenje mrtvaca i ostavljanje delova njihovih tela na liticama da bi ih planinske ptice i životinje pojele. To je (nama strano i tuđe ) poštovanje neprekidnog, večnog ciklusa u Prirodi i Kosmosu. Ali to otvara ogromnu, bezgraničnu temu koju je možda bolje ne načinjati. P.S. Moram da vam se pohvalim! Pre neki dan sam na pijaci kupio stabljiku Ruzmarina sa bogatim i razgranatim korenom i posadio je u veliku saksiju. Ove godine neću napraviti grešku iz prethodne, neću je unositi u stan, staviću je u hodnik ispred vrata. Tu je temperatura niža i iskreno se nadam da će preživeti ovu i mnoge, mnoge druge Zime. Srdačan pozdrav, M. P.