TRIDESET ŠESTO PISMO

Dragi Antonio, Molim vas da ovo pismo shvatite i prihvatite "digresivno", jer ono to u suštini i jeste. Zašto se moramo držati okoštalih pravila i propisa o pisanju pisama? Uostalom, iz mojih dosadašnjih a bogami i vaših pisama, očigledno je da smo obojica skloni digresijama. U E-mail-u koji mi je skoro stigao, izneta su dva (za sada) stava o digresijama. Prvi stav (čovek, osoba) smatra da je digresija pogrešna jer se gubi osnovna nit misli a drugi stav (čovek, osoba) je za digresiju, koja za njega predstavlja divan i osoben lavirint. Dakle ovo pismo je digresija. Na započete teme i razgovore ćemo se vratiti u sledećem ili nekom od sledećih pisama. Čak nam digresije mogu biti tema, bilo bi zanimljivo saznati šta o njima mislite vi a šta ja. Idemo u digresiju : Nije to bila slučajno čuta i upamćena rečenica, odlomak razgovora ili rečenica iz nekog filma, knjige, ne, to je bio prizor kojem sam sticajem okolnosti prisustvovao. Posle dugo vremena sprečen obavezama, otišao sam do Save i prošetao skoro pustim kejom. Već je počeo da pada mrak, sunce do pola već utonulo u Zapad, purpurno crveno je bojilo reku, ogromne topole i splavove/restorane, dajući im fantastične i neprepoznatljive oblike. Izdaleka sam spazio čoveka sa dva psa kako mi idu u susret. Kada su se približili zapazio sam da je jedan temperamentniji, žućkaste boje i kratkonog a drugi potpuno crn sa crvenom trakom oko vrata, miran, čak stidljiv. U to je Žućko veselo lajući odnekud izvukao staru patiku i ponosno je noseći u zubima počeo da obigrava oko gazde. Nasmešio sam se kada su prošli pored mene, ali! Ta stara patika pokrenula je u meni mehanizam čijeg je rada ovo rezultat : Trebalo je da prođe skoro četrdeset godina da počnem sebi da kupujem udobnu obuću! Godinama sam kupovao sebi cipele, čizme, patike, sandale, uvek za makar jedan broj manje! Prsti su mi se u njima kvrčili, nokti počinjali da urastaju u meso, trpeo sam bolove ali sam i dalje nastavljao da kupujem neodgovarajuću obuću. Ne umem to da objasnim, nemam u odnosu na telo velika stopala, nisam "kicoš", otkuda onda taj mazohizam i toliko dugo, zaista ne znam?! Takođe ne znam kada je i zbog čega došlo do prekida, do "prosvetljenja" ali od kako sam počeo da kupujem obuću koja odgovara mojim stopalima, kao da sam otkrio novi svet! U trideset prvom pismu sam vam citirao A. Bretona (predgovor knjizi OGLEDALO ČUDESNOG Pjera Mabija) a sada to ponovo činim ali je citat iz "Nađe." Podudarnosti -prolog- "... U pitanju su pojave koje se, mada pripadaju redu čiste konstatacije, svaki put pojavljuju kao neki signal, pojave zbog kojih u potpunoj samoći otkrivam oko sebe neverovatne podudarnosti koje me uveravaju da sam u zabludi kad god pomislim da sam na kormilu broda. Trebalo bi hijerarhijski poređati te pojave, od najprostije do najsloženije, od posebnog, neobjašnjivog uzbuđenja izazvanog pogledom na neke veoma retke predmete ili dolaskom na ovo ili ono mesto, koje prati sasvim jasno osećanje da od toga zavisi za nas važno, suštinsko, do potpunog gubitka unutrašnjeg mira do koga dovode neka ulančavanja, neki sticaji okolnosti koji daleko prevazilaze naše razumevanje i dopuštaju nam da se vratimo razumnoj delatnosti, samo ako, u većini slučajeva, prizovemo u pomoć nagon za održanjem." Andre Breton, "Nađa" Šta kažete? Ovo je itekako u vezi sa mojim stavom o povezanosti SVEGA SA SVIM, SVAKOGA SA SVAKIM, SNOVIMA MOJE MAJKE....reč je o sveukupnosti i očiglednoj vezi pojava kao suštine KOSMOSA! Kažem, pišem suština misleći na sve ono o čemu sam vam već pisao, TREPTAJ KRILA JEDNOG LEPTIRA, zaista može izazvati.... I sigurno je da se takve ili slične stvari događaju često i mnogim ljudima. Vaš M. P.