DVADESET SEDMO PISMO

DVADESET SEDMO PISMO

Dragi Antonio,

Iako preterujem citirajući ipak mi je drago što su vam „legle“ reči Hajneove :“.........i onako bi se čitala. “Od Adama i Eve pa naovamo, milijarde su čeznule za "zabranjenim voćem."

Dopisujemo se (vašom ljubaznošću) već godinu dana, jadam vam se, pomažete mi i savetujete

me, često, imam utisak, preterujući u usvajanju ili razumevanju

mojih pojedinih stavova ali da ne „davim“, dopisivanje s vama mi je život učinilo

zanimljivijim i rekao bih nekako svrsishodnijim.

U već pominjanoj knjizi koja je kod nas izdata pod nazivom : SVAKIM ČASOM SVE JE MANjE VREMENA, u priči REKA, naišao sam na briljantnu minijaturu :

„...a onda široka stidnica, koja se poput kakvog malog stabla pruža sve do početka stomaka.“ Nešto kasnije : „da (je) tvoja pukotina.......zaista jedan mogući put povratka zaboravljenim

davninama, početku sveta kako bi rekao onaj promućurni slikar."

Povodom prethodnog najpre bih da razrešim jedno tehničko pitanje. Naime, kod

nas je Kurbeova slika (nastala 1866 god.) poznata po nazivom POREKLO SVETA.

Priznaćete da je velika razlika između početka i porekla. Skloniji sam POREKLU.

Pre dosta godina, Olga Božiković je objavila tekst sa nadnaslovom : Umetnički skandal ili....

i velikim naslovom KO SE BOJI GISTAVA KURBEA.

U tekstu objašnjava da je u Le Nouvel Observateur Filip Soler objavio članak

pod tim naslovom. Božićkovićeva piše dalje: “Najnoviji roman francuskog pisca

Žaka Anrika VEČITA OBOŽAVANJA uznemirio je lažnu čednost i policijske duhove....

oslanjajući se na antipornografski član novog krivičnog zakona, knjiga se

osuđuje što na koricama izdanja nosi reprodukciju upravo dela POREKLO SVETA.

Tu reprodukciju objavljuje i Le Nouvel Observateur. Zanimnjivo i značajno je da je slika posle dugog prelaženja iz ruke u ruku dospela do svog poslednjeg

vlasnika, Lakana. Zašto Soler smatra da je Žak Lakan (1901-1981) „pravo odredište"

za Kurbeovu sliku? Verovatno zbog stava ovog istaknutog psihijatra i psihoanalitičara o „evidentnoj ulozi totalne slike ljudskog tela kao posrednika i o značaju sopstvenog tela – zarad uspostavljanja čovekovog identiteta.“Božićkovićeva svoj tekst završava rečima :

“Svaka stvar dođe na svoje mesto. Uostalom,

obavestili su me u poverenju da Vatikan mašta o tome da nabavi POREKLO SVETA. Zbilja, ko se danas boji Gistava Kurbea?“

Ovo ispade više od rešavanja tehničkog pitanja ali se nadam da će vas zanimati.

Pišete/kažete :“tvoja pukotina...“. I Lorens Darel u svom ALEKSANDRIJSKOM KVARTETU,

na jednom mestu kaže : “grimizna pukotina.“

Pukotina, raspuklina, prorez, rupa/rupica...ne, ne odgovara mi ni jedan od tih izraza, reči su zaista jalove da opišu taj veličanstveni deo ženskog tela!

Očekujući odgovor, vaš M.P.