TRIDESET DEVETO PISMO

Vaš san koliko god bio bizaran (kako kažete), izuzetno je zanimljiv. Prizor uske neosvetljenje ulice, otškrinutih drvenih vrata kroz koja dopire slaba svetlost (u snu predpostavljate petrolejki), zatvorene žaluzine plave boje iako to u snu ne možete da vidite ali znate (!), vi koji se krećete tom uličicom ali ni sebe ne vidite, vi ste "kamera" koja snima prizor. Dižete pogled, u uskom pravougaoniku ograničenom krovovima kamenih zgrada, vidite nebo, tamno plavi somot južnog neba osut je zvezdama. Da, tu se podudaraju naši snovi, dešava vam se da ponekad gledajući nebo, ne vidite zvezde.... Vaš san me je pokrenuo da nađem i pronašao sam : BILJKE DOKTORA SINDARELE (priču je zabeležila Putlibaj Vadaj i objavila u India Antiquary (1893), navodi P. Mabij. Veza sa vašim snom : "...Uđe čovek u ulicu i vidi samo mrak i mrtvilo. Ponekad se slabački zračak svetlosti probija kroz pukotinu nekog prozora....Iz magle izroni kuća oborenih ramena, zabačenog čela, gleda praznim dupljama tavanskih prozora u noćno nebo...." Zanimljivo zar ne? Zašto "prizivamo" vi svoj a ja svoj san, zašto ga sanjamo celog života? Verovatno ste u pravu. Nikada ne tumačim svoje snove pa ni ovaj ali ću prihvatiti vaše tumačenje, zvuči razumno i intrigirajuće. Pitate me da li sam namerno stavio znakove navoda na "lik i delo" i ako jesam da onda to sigurno mora nešto da znači? Da, znači. Objasniću vam što bolje budem mogao i umeo, ipak smo nas dvojica odrastali u dva različita društvena sistema, ako hoćete i dva različita sistema vrednosti. Za života J. B. Tita, "lik i delo" je bila odrednica koja se odnosila pre svih na samog Tita. A zatim, nešto kasnije, i na uzak krug rukovodilaca oko njega. O "liku i delu" se nije moglo (smelo) raspravljati ni diskutovati, to je bio aksiom! "Lik i delo" su podrazumevali sve najbolje osobine koje mogu da krase jednu ličnost i na kraju u Titovom slučaju, prerasle u nedodirljivu, božansku kategoriju. Mislim da je u pitanju bio neorudiment istočnjačkih mogula i kanova, autokrata/tirana, koji je u moderno doba vaspostavio Josif Visarionovič Džugašvili. Od njega su pelcer lako i čistog srca pored Tita uzeli i Mao Ce Tung, Čaušesku, Brežnjev, Kim IL Sung, Sadam, Milošević i mnogi drugi. Otac nacije, Otac naroda bio je božanstvo koje je stajalo iznad svih i iznad svega i njegov "lik i delo" nikada nije mogao biti doveden u pitanje. Danas mi je kristalno jasno da je iza "lika i dela" stajao strah. To je posebna vrsta straha uvijenog, obavijenog, umotanog... u slobodu, isprepletenog s dužnošću, poduprtog pravima, strah koji spada u domen masovne histerije u dijapazonu od potisnutih mišljenja i stavova do idolatrije. Lagao bih ako bih tvrdio da nije bilo imunih, bilo ih je ali bar javno, u zanemarljivom broju. Razmišljajući šta da odaberem i izdvojim iz mojih srednjoškolskih dana a što bi vama bilo zanimljivo, setio sam se i sada ću vam to napisati, jednog događaja iz sedmog razreda osnovne škole, koji može da posluži kao ilustracija da je i u vreme "lika i dela" bilo ljudi koji su mislili svojom glavom i nisu se snebivali da to i javno i kažu! Naša nastavnica francuskog jezika se razbolela i da ne bismo gubili čas, na zamenu nam je došla slobodna nastavnica engleskog. Bila je to lepa žena od svojih tridesetak godina, došla je obučena u usku suknju od tvida i tanak džemper od škotske vune, koji je isticao njene velike čvrste grudi. Svilene čarape i elegantne cipele sa visokom potpeticom, samo su dopunjavali njen, za nas pubertetlije, fantastičan, erotizirajući izgled! Ako vas podsetim da se to dešavalo 1959 godine, shvatićete da to nije bio uobičajen način oblačenja za to vreme i državu u kojoj smo živeli. Ipak! Nastavnica M. T. je bila samosvesna osoba, svesna svih svojih kvaliteta, dovoljno snažna i hrabra da se odupre namtnutom sistemu vrednosti i baruštini socijalističke novoformirane malograđanštine. "Pet para nije davala" za ono šta o njoj misle ili govore, živela je svoj život onako kako je ona smatrala da treba. S vremena na vreme imala je problema. Ni jedna sredina ne voli kada neko "štrči", kada je drugačiji, kada se izdvaja. M. T. je prelazila preko toga kao da preskače baru na putu, ne može da je obiđe ali može da je preskoči, nikad ukvašena ili isprljana, uvek čista i dostojanstvena! Elem, pošto smo bili "francuzi" rekla nam je da ćemo razgovarati, da možemo da je pitamo bilo šta. Umela je zanimljivo da govori, priča, uspela je čak da moju pažnju sa svojih oblina i divno oblikovanih listova nogu, skrene i privuče onome što je govorila. Ne sećam se naravno svega ali sam zapamtio ovo što sledi. Ne znam kako smo uopšte došli na tu temu ali M. T. je izgovorila odprilike sledeće : Bilo je u Istoriji velikih govornika, pomenula je Demostena, začinivši priču o njemu legendom o šljunku u ustima, govoreći o Čerčilu rekla nam je da je sa roditeljima i bratom slušala na Radio Londonu njegovo sada več čuveno obraćanje naciji u koje obećava "krv, znoj i suze". Prešla je na naše političare i onda! "Za razliku od K. P. koji je ne samo visoko obrazovan, elokventan nego i veoma vešt govornik, sposoban da jasno i ubedljivo saopšti svoje misli i stavove, ne pomažući se poštapalicama, zastajući u govoru samo da bi podvukao značaj određene reči ili rečenice, dakle za razliku od njega, Tito nije dobar govornik! Bila je to balsfemija na delu! Osetio sam trnce, pogledao sam svoje drugarice i drugove, svi smo se isto osećali. Mi smo bili vaspitavani kao Titovi pioniri, Tito je za nas bio Ikona! Sigurno svesna šta se događa u našim glavama i srcima, M. T. je nastavila mirno i staloženo da objašnjava zbog čega Tito nije dobar govornik. Pre svega, rekla je, on ne govori pravilno ni srpski ni hrvatski jezik, zatim, često se služi rečcama "ovaj", "onaj", rečenice su mu "s brda s dola", pre su parole nego što objašnjavaju ili saopštavaju... To ne znači da on nije veliki čovek, nastavila je, ubeđen sam, da bi nas "povratila" i umirila nam uzdrhtala srca. Za M. T. "lik i delo" nisu bili jedina istina, kanon i dogma, već samo još jedna od mnoštva stvari podložnih analizi. Drago mi je što sam vam ovo napisao jer ću i na ovaj način sačuvati uspomenu na nastavnicu M. T., lepu, pametnu i neobičnu ženu u neobičnoj zemlji u neobično vreme! Želim vam sve najbolje i najlepše u Novoj 2006 godini, vaš M. P.