ČETRDESET TREĆE PISMO

Nije moguće poštovani prijatelju! Pa to je zaista neverovatno! Sreli ste ga u Zagrebu 1962 godine. A ta devojka koja vas je upoznala, ništa mi niste napisali o njoj? Izvinite, zaneo sam se i prekoračio granice pristojnosti. Iako ga nisam lično poznavao, pročitao sam sve što je objavljeno kod nas, mislim tu i na bivšu Jugoslaviju. Za njega me veže izuzetan osećaj poštovanja i divljenja. Zato mi nemojte zameriti. Čitali ste englesko a ja RAZMEĐU AZIJSKIH FILOZOFIJA imam u izdanju Sveučilišne naklade Liber /Zagreb iz 1978 godine. Iako ste bili zaljubljeni i skoro u potpunosti okupirani osobom zbog koje ste i boravili u Zagrebu, iako vrlo mladi, dobro se sećate staloženosti i mira koji je ulivao taj prekrasni čovek. Verujem vam da to nije nikakva "naknadna pamet", da ste se osećali povlašćenim što možete da ga sušate, da budete u njegovom društvu. Nenametljiv, skoro škrt u komunikaciji, osvajao vas je neverovatnim poznavanjem "svega i svačega." Nije prorokovao, za njega ni jedna tema nije bila banalna, podsećate me na moto koji je stavio na početak RAZMEĐE AZIJSKIH FILOZOFIJA: "Nisam se učen rodio. Volim starinu i nastojim je proučiti." Kung Fu-ce, Lun-yu, 19. Taj stav je i moj, kažete dragi Antonio. Vi pripadate toj "družini", ipak hvala vam na komplimentu. A šta kažete na "treptaj krila....u Zagrebu koji je izazvao....? Ne mislim da vas je taj kratak susret s njim trajno opredelio ali je svakako ostavio traga, ako ne "tajfun" sigurno vas bar "letnji povetarac" Njanađivako-a ponekad rashladi? Pišete da vas je potreslo ono što sam napisao o mom profesoru Filosofije. Da, takvi ljudi su retki i kako kažete predstavljaju dragulje u okeanu osrednjosti, mediokritetstva. Ne, ne znam gde je danas, čak ni da li uopšte živ. Kako bilo, živeće u meni dok god budem disao. Obradovalo me je vaše pismo, M.P.