среда, 09. јануар 2008.

ČETRDESETO PISMO

Hvala vam dragi moj Antonio, voleo bih da mi se ostvari bar deset posto od onoga što ste mi poželeli. Kažete da sam vas raznežio poslednjim pismom. Verujte da sam se i ja sam raznežio i skoro "rascmizdrio." Toliko je godina proteklo od tada, osetio sam se starim i ranjivim. Počeo sam da se prisećam sebe iz tog vremena, dečaka veselog, punog energije, radoznalog, zaljubljenog u sve što je ženskog roda... Bože kako vreme brzo prolazi! Počeo sam da se smejem dragi Antonio! Iz sentimentalne rasplakanosti i žalom za mladošću, skočio sam, hrupio u razdraganost. Razlog tome je sećanje na to šta su mi i koliko dlake, dlakavost u tom periodu značile. I moja naravno ali prvenstveno mislim na dlake, malje koje su me, bilo da su pokrivale podlaktice devojaka i žena ili su obavijale stegnute najlon čarapama ženske listove (tada žene nisu brijale ni depilirale noge), izazivački i erotizirajući privlačile i u maštanjima maglovito vodile ka dlakama međunožja. Na javi sam sanjao i razrađivao snove o susretu sa jednom mladom ženom iz komšiluka koja je kao crnka imala izrazito maljave noge. "Najlonke" su presujući njene crne jake dlake, stvarale uzbudljive slike i šare od njih. Suknje su se tada nosile ispod kolena ali sam ja u svojim snevanjima ulazio ispod suknje, zamišljao butine a naročito onaj deo iznad čarapa pričvršćenih halterima! U mojim maštanjima zamišljao sam da je srećem u jednom uskom prolazu između dve zgrade, šta bih preduzeo...ona bi mi se naravno dragovoljno predavala. "Visio" sam u tom prolazu pre i posle škole, noću, odugovlačeći odlazak kući što sam više mogao, po cenu da budem grđen od roditelja. I jednog dana susret se zbio! Prolaz je bio dugačak oko trideset metara i uzak a mi smo se sreli tačno na sredini. Stajao sam pred njom grozničavo prebirajući maštanja i snove, srce mi je ludački udaralo ali ja jednostavno nisam znao šta treba da uradim, bio sam blokiran, bespomoćan! Posle nekog vremena ona je podigla obrve: I hoćeš li me pustiti da prođem, rekla je?! Priljubio sam se uz zid i ona je prošla. Pratio sam je pogledom, dlake nisam mogao da vidim ali se njeno telo jasno ocrtavalo na uskom pravougaoniku svetlosti izlaza. Došavši kući zaključao sam se u kupatilo i počeo da onanišem, zamišljajući sada sasvim precizno šta je sve moglo da se desi među nama. Besomučno sam onanisao sve do poslednje kapi! I dan danas imam neku iracionalnu bolećivu vernost prema dlakama, maljama. Da li u RAKOVOJ OBRATNICI ili negde drugo, Henri Miler, odnosno lik iz knjige kaže: "Obrijala je! Sada ne liči ni na šta ili bolje liči na sve pičke na svetu." Iako bi to poduprlo moj odnos prema dlakama ipak se ne slažem sa tim stavom. Uostalom to sam vam već napisao: SVAKA je jedinstvena i neponovljiva Galaksija u Kosmosu. Izvinite molim vas, vi ste mi postavili ozbiljno pitanje a ja o dlakama! Mada su za mene u tom periodu mog života, dlake bile najozbiljnija stvar! Božić se u srpskom Pravoslavlju čestita sa. HRISTOS SE RODI a odziv je VAISTINU SE RODI. Nisam vernik, ne slavim crkvene praznike pa ni porodičnu slavu Svetog Nikolu. Sveti Nikola je bio svetac zaštitnik porodice moga oca i jedna od dve najčešće slave kod Srba. Slava mog dede po majci bio je Sveti Aranđeo (Arhangel Mihailo). Vaspitavan sam u "ateističkom duhu" ma kako to danas izgledalo i značilo. Ipak moj otac iako komunista po ubeđenju (koje je sadržavalo najčišća moralna načela), učio je brata i mene da poštujemo svaku veru i svaki hram. Objašnjavao nam je i odgovarao na pitanja, vodio nas u obilazak pravoslavnih, katoličkih i islamskih svetinja, kojih je u našoj zemlji (mislim na bivšu Jugoslaviju) bilo na "svakom koraku." Najbolji drug mog oca u partizanima je bio pop M.B. Prizrensku Bogosloviju je završio pred Drugi svetski rat ali se priključio partizanima u borbi protiv okupatora svoje zemlje. Ocu bi uvek zasuzilo oko na pomen njegovog imena. Bio je izuzetno hrabar čovek, prvi je jurišao. Obrazovan, blag po prirodi, leporečiv, u predasima između borbi, podučavao je nepismene, krstio i venčavao, držao opela nad umrlima i poginulima. U jedno jurišu je i sam poginuo. I u porodici smo imali popove, sveštenike. To nisu bili zatucani ljudi, naprotiv, širokih shvatanja, umni i dostojanstveni. Kako bilo, moj otac se držao pravila KPJ da je religija nespojiva sa članstvom u partiji, te su tako u našim životima izostale slave, Božić, Uskrs... Kao Crnogorac čiji su svi preci uključujući i mog dedu, njegovog oca, poginuli u nekom od mnogobrojnih ratova na našim prostorima,ni pre rata ali ni pre nego je pristupio KPJ, nije mnogo pažnje pridavao veri, uostalom kao ni njegova porodica i okolina. Pre je to bilo poštovanje starih uvreženih običaja nego nekakav danak veri. I pored toga, sa setom se sećao Božića, svečane atmosfere, jabuka iz trapa, suvih šljiva i oraha a posebno trenutka kada je postao Položajnik. U siromašnom i u mnogo čemu škrtom detinjstvu, Božić mu je svojim svečanim porodičnim okupljanjem, blagošću svih prema svima, Badnjakom a i kao jedino slavlje u toku godine kada se moglo dobro pojesti, čak dobiti poklone, ostao u najlepšem sećanju. Slavili su i Svetog Nikolu a u vezi s ti zapamtio sam ovu priču: Sveti Nikola je posna slava, znači na trpezi je obavezna riba. E, moj đed Lazo je godinama sa Skadarskog jezera poručivao najveće i najdeblje jegulje za slavu. Kada poređaš komade masne jegulje preko podvarka, pričao je moj otac, to je bilo "da prste poližeš!" Slave kao institucija postoje koliko mi se čini samo kod Srba, odnosno u Srpskoj Pravoslavnoj crkvi. Mislim da su one nastale "pomirenjem" paganske sa pravoslavnom religijom, prihvatanjem božanstava-kućnih zaštitnika i njihovim transformisanjem u već postojeće Hrišćanske svetitelje. To se odvijalo postepeno i to su radili najumniji ljudi, pokrštavajući i privodeći Pravoslavlju/Hrišćanstvu paganska slovenska/srpska plemena. Verujem da je na taj proces u velikoj meri uticao i najveći srpski svetitelj Sveti Sava , školovan, obrazovan i uman, diplomata od najboljeg kova, rano je shvatio prednosti koje donosi pripadnost Hrišćanstvu, općenito, kako bi rekli Hrvati. Sveti Sava je pored izvanrednih diplomatskih aktivnosti, bio i ostao najveći učitelj svog naroda, osnivao je škole i bolnice, prpovedao, pisao.... Ako vas bude interesovalo još nešto ili poželite da vam neke stvari preciznije objasnim, rado ću to učiniti, koliko budem znao i umeo. Toplo vas pozdravljam, M. P.

Нема коментара: