ČETRDESET PETO PISMO

Hvala vam dobri moj Antonio! Trudim se i trudiću se da se uspostavim. I pored stanja u kojem se nalazim, funkcionišem na savim pristojan način, izvršavam većinu svojih obaveza a za protivnika i jednog od glavnih uzročnika mog stanja, pored životnih problema, označavam i Zimu! Ja sam "dete Sunca", vrućine, bosih nogu...od godišnjih doba volim i priznajem samo Leto! Sanjam o dugim plažama od belog da oči zabole peska, šumama kokosovih palmi, azurno plavom moru, Suncu koje svojim tropskim sjajem čini da izgleda da nebo gori. U MOSTU SVETOG KRALJA LUJA Torntona Vajldera, Kamila Perikola bivša glumica a sada Dona Mikaela, kaže čika Piu (svom životnom mentoru i zaštitniku): "Vama je pedeset godina i vi još sanjate o takvim ostrvima, čika Pio." Šta reći, naravno da sanja, sanjam i ja kao što rekoh. Interesuje vas ko je Marko Miljanov. Lakedemonski (vaš izraz sa kojim se slažem) kratko i jezgrovito je saopštio izuzetno važnu moralnu normu, načelo, nešto što bi moralo da bude opšte važeči ljudski životni stav. Marko Miljanov je svojim životom potvrđivao svoje stavove i načela, živeo je u skladu s njima. Marko Miljanov Popović je bio Vojvoda Kučki. Objasniću vam malo detaljnije. Crnogorska zajednica je bila komponovana ( a to je u izvesnoj meri važno i danas) od plemena. Prva podela se sastoji/ala od dve osnovne celine, Crna Gora i Brda. Crna Gora je deo koji se graniči/dodiruje sa Hercegovinom a Brda su na Istoku prema Srbiji. I Crnu Goru i Brda su činila plemena. Plemena su veće zajednice združenih Bratstava a Bratstva su skupovi porodica sa zajedničkim pretkom. Plemena Brda su Vasojevići (i danas najveće i najmnogoljudnije pleme na teritoriji Crne Gore), Bratonožići, Piperi, Bjelopavlići, Kuči... Marko, sin Miljana Popovića rodio se 1833 a umro 1901 godine. Bio je crnogorski junak, vojskovođa, vojvoda i pisac. Interesantan je podatak da je naučio da čita i piše u svojoj pedesetoj godini. Napisao je i nekoliko knjiga. Najznačajnije delo mu je PRIMJERI ČOJSTVA I JUNAŠTVA a potom PLEME KUČI U NARODNOJ PJESMI I PRIČI i ARBANASI, ŽIVOT I OBIČAJI. Za života je bio cenjen i poštovan kao Vojvoda i junak ali i kao mudar i pravičan čovek. Za savet su mu se obraćali i Crnogorci i Arbanasi. Uvek je govorio istinu i s poštovanjem se odnosio prema svima. Zanimljiva je činjenica da je njegova ćerka (školovana u inostranstvu) bila udata za velikog američkog i svetskog arhitektu Frenk Lojd Rajta. Krajem pedesetih godina prošlog veka došla je i obnovila rodnu kuću i od nje napravila spomen muzej svom ocu na Medunu. Pre Marka Miljanova sve Vojvode Kučke su bile iz kuće Petrovića. Uvidevši i sagledavši sve Markove kvalitete ispoljene još u mladosti, moj predak Vojvoda R.P. je odlučio i tražio od plemenskog savjeta da posle njegove smrti, za Vojvodu izaberu Marka Miljanova Popovića. Kao što se pokazalo nije pogrešio, naprotiv. Malo Istorije nije na odmet, pa bila ona i porodična. Moj otac je znao da kaže: "I rasnim psima se precizno vodi i beleži poreklo pa zašto da ja ne znam svoje pretke?" U Crnoj Gori se smatralo za sramotu da neko ne zna svoje porodično stablo, da ne ume/može da počevši od sebe nabroji sve svoje pretke. Činjenica je da su i pitanju bili samo muški preci. Za razliku od većine, moj otac je znao i pretke svoje majke. Željno očekujem vaše pismo, M.P.