NEK' KOMŠIJI CRKNE KRAVA

Ove izreke nema (!) kod drugih naroda te su Srbi u ovom slučaju, jedinstveni i neponovljivi! Izreka na najogoljeniji način ocrtava i podvlači osnovnu karakteristiku srpskog naciona. Razni i dugotrajni pokušaji pojedinih srpskih psihologa, sociologa i antropologa da izreku ublaže, protumače dugogodišnjim ropstvom pod Turcima i još kojekakvim besmislenim koještarijama, pali su u vodu. Poslednjih godina narodni genije je izreci dodao i savremenu dimenziju iako ja (subjektivno) smatram da se ona oduvek podrazumevala : NEK' I MENI CRKNE KRAVA. Naravno, stvar je u činjenici da u tom slučaju komšija ne može da od MENE pozajmi mleko! Krava je u izreku uvedena kao prepoznatljiv folklorni motiv ali je težište u stvari na glagolu CRKNUTI, omiljenom u međuljudskoj komunikaciji u Srba. Primer: "Crk'o dabogda, crkotino jedna...." Uzalud Hrist poručuje: "Ljubi bližnjeg svoga....", Srbi i vernici i ateisti, drže se ove izreke čvrsto i postojano jer ona predstavlja (verovatno) najjači segment srpskog mentaliteta. Sklon sam da izreku PESMA NAS JE ODRŽALA prirodno zamenim izrekom NEK' KOMŠIJI CRKNE KRAVA, ONA NAS JE ODRŽALA.