ŠESNAESTO PISMO

ŠESNAESTO PISMO

Poštovani gospodine,

Vi se šalite kada kažete da ste sigurni da biste od mene mogli mnogo toga da

naučite! Čak i da se šalite, neću vam zameriti, suviše mi je dragoceno naše

dopisivanje da bih se ljutio na zadirkivanja.Trudim se da se vodim za onom Polonijevom: “ Al' nadasve, sebi budi veran“ i takođe latinskom izrekom :

„Et si omnes, ego non.“ Život mi zbog toga nije lakši ali sam bar svoj na svome,

imam svoj mir. Josif govoreći Faraonu Ehnatonu u JOSIF I NJEGOVA BRAĆA

veli:“.....da mir nije ništa drugo nego osobina čoveka da bude spreman na sve.“

I Iguman Stefan u GORSKOM VIJENCU P.P. Njegoša, kaže : "Sve što dođe ja sam mu naredan."

Upamtio sam i ime onog čoveka „s ceduljice“! Istina je da sam skoro mesec dana uporno ponavljao njegovo ime ali isplatilo se! Ne prejudicirajući konačno rešenje, veoma sam zadovoljan.

Skrenite mi pažnju ako primetite da pišem „s brda,s dola“. Ako se to i desi, razlog je samo moja ogromna želja da vam saopštim što više stvari za koje smatram da

bi vam bile zanimljive i koje bi izazvale vašu pažnju.

Spomenuli ste Ruzmarin kao začin koji preferirate. Ruzmarin na primer znam i

kao biljku i kao začin a znam mu i ime u svakom trenutku. „Potrefili“ ste me na

pravo mesto! Ruzmarin je biljka koju volim više od svih! Poznata su mi područja

na kojima je rasprostranjen, znam njegova lekovita svojstva, znam u kojim jelima

se koristi, najviše ga volim na jagnjećem pečenju, obožavam njegov miris i ukus, volim da pijem čaj od Ruzmarina...

Godinama pokušavam da ga „zapatim“ u saksiji i prošle godine mi se učinilo da

sam uspeo ali sam opet doživeo neuspeh. Verovatno sam pogrešio što sam sak-

siju pred Zimu uneo u kuću. Moja lepa , tamno zelena, jedra grančica Ruzmarina

osušila se pod dejstvom „radijatorskog“ vazduha. Neću odustati od svoje namere

jer je Ruzmarin moja „veza“ s morem, Jugom, suncem, Mediteranom!

Razumem da vi kao profesor morate imati strpljenja i razumevanja u objašnjavanju i razjašnjavanju, vaš poziv to podrazumeva. I oni koji vam postavljaju pitanja

zaista žele da saznaju odgovor, da prodube svoje znanje.

Ja sam pre svega mislio na one koje sam nazvao klimoglavcima, koji ne znaju

o čemu uopšte govorite a prave se da odlično razumeju. E za takve nemam ni vremena ni snage! Tih i takvih je mnogo i ima ih u svim zanimanjima i profesijama.

Evo jednog primera. Moj školski drug iz gimnazije, izuzetno pametan, bistar,

načitan a mangup u šarmantnom smislu te reči, pišući pismeni rad iz maternjeg

jezika, često je znao da napiše neku frazu „sopstvene proizvodnje“ i pored nje

dopiše ime i prezime nekog velikog filosofa, kao da je citat.

Naš profesor književnosti je to isticao kao vrlinu, obrazovanost mog druga,

pozivajući nas da se ugledamo na njega.

Ovog trenutka mi se javila asocijacija baš iz tog vremena. U četvrtom razredu

gimnazije takođe na pismenom iz maternjeg jezika, dobili smo temu „Drugi svetski rat".

Moj drug iz odelenja koji se do tada nije isticao u pisanju a bogami ni

u čemu drugom, dobio je čistu peticu!

Profesor je zahtevao od njega da pred razredom pročita svoj rad. Željno smo

čekali da čujemo, pomalo se sprdajući i nipodaštavajući unapred ono što ćemo

čuti. Moj drug je otvorio svesku i tiho pročitao:“ U Drugom svetskom ratu poginuo

je moj deda, stric, dva ujaka a babu su mi mučili u zatvoru.To je bilo to! Ni reči

više! Nije ni trebalo. Iako mladi dobro smo shvatili da se o ratu nije ništa moglo bolje napisati. Ovim možda želim da pokažem kako ništa nije crno-belo, da malo

ispravim nepravdu koju sam nenamerno naneo svom profesoru književnosti, pišući o pret-

hodnoj situaciji.

Uostalom ko je taj ko će u svakom trenutku prepoznati istinit ili lažan citat nekog filosofa? Već sam citirao Česlava Miloša.

Srdačno vaš, M. P.