KASNIM...

ali se uzdam u (ne samo našu) izreku : "Nikad nije kasno!" Skoro godinu dana je prošlo od magistarske izložbe Milice Simonović u Centru za kulturnu dekontaminaciju, kojoj iz izrazito subjektivnih razloga nisam mogao da prisustvujem. Subjektivna činjenica broj 1 : Milicu znam od njenog najranijeg detinjstva. Subjektivna činjenica broj 2 : Milicu sam sreo (jedne Oktobarske/Novembarske noći 2006.) ispred bioskopa Zvezda, ustvari ona me zaustavila zabludelog i zagledanog u sebe. Subjektivna činjenica broj 3 : Obradovao sam joj se! Subjektivna činjenica broj 4 : Nisam nigde žurio pa smo stali i razgovarali. Rekla mi je da se upravo vraća iz Centra za kulturnu dekontaminaciju, "procenjivala" je prostor Paviljona Veljković gde se sprema da napravi/ostvari svoju magistarsku izložbu. Već je bila (o)smislila i skoro do tančina predvidela šta će i kako će. Rekla mi je da je muči još samo nekoliko detalja ali će i to "doći na svoje." Ideja, koncept rada, mi se, već po samoj njenoj ubedljivoj prezentaciji, dopao i zaintrigirao me. Obećao sam joj da ću doći. Subjektivna činjenica broj 5 : U trenutku dok je Milica "magistrirala" u CKD, ja sam ležao u bolnici preživevši infarkt. U predgovoru kataloga (koji sadrži i disk) Branko Marković, naslovivši ga "Deset minuta Milice Simonović", piše : "Prošlost, budućnost i sadašnjost." I dalje :"trka...kroz vreme...I kroz probleme." U svojim ranijim tekstovima napisah : "Budućnost se može spoznati, odnosno najbolje videti ako je posmatramo u njenom procesu, budućnost je shvatljiva tek kada prođe, kada postane prošlost." A Rilke kaže : "Budućnost ulazi u nas, kako bi se u nama preinačila, mnogo pre nego što se dogodi." H.L.Borhes u knjižici ATLAS (izdanje Marija Kodama, 1995 godine) u priči DVADESET DRUGI AVGUST 1983 GODINE, piše : "Bredli je verovao da sadašnji trenutak jeste onaj u kojem se sutrašnjica, koja teče prema nama, rastvara u prošlosti........ili kako je to, ne bez melanholije, rekao Bolio : "Le moment ou je parle est deja loin de moi." Trka...kroz probleme! Moja drugarica Aleksandra Grubor je u svojoj najnovijoj knjizi "Sporim brodom za Kinu" napisala : "Usamljenost u problemima." Ovo je sve u prilog ozbiljnog poduhvata/magistarskog rada, talentovane, pametne, lucidne, radoznale i obrazovane, moje drage Milice. Crvenim slovima Milica nam saopštava da se, dok trka traje : "osećam potpuno odsutno u odnosu na okolinu u kojoj se nalazim, a taj osećaj odsutnosti mi je ponekad (svima nam je potreban, prim. M.P.) jako dragocen. U tom trenutku sam sama sa sobom..." Milica je svesna značaja i vrednosti koje donosi suočavanje sa samom sobom, tih nekoliko, kako ona kaže "dragocenih" tenutaka koje tako teško uspevamo da otmemo za sebe. Draga moja Mico, samo napred, navali, tvoje suptilne mentalije imaju i moraju još mnogo toga da daju. I javi se, zanima šta sada radiš i šta planiraš. P.S. Katalog i disk mi je doneo i dao Milicin tata, moj dobar drug i prijatelj Rade. Hvala mu!