DVADESET DRUGO PISMO

DVADESET DRUGO PISMO

Dragi gospodine Antonio,

Moraću da se vratim na temu budućnosti! Razlog je taj što mi se po glavi

neprestano vrzmala misao da sam negde kod vas pročitao zanimljivo mišljenje o

predviđanju prošlosti. Počeo sam da prelistavam, čitam i u knjizi TUĐE

AUTOBIOGRAFIJE, u priči PREDBUDUĆE VREME: IZOSTAVLJENO PISMO

našao sam ono što sam tražio! Navodim: “Ukratko: ja nisam predvideo događaj

koji će se možda dogoditi, već sam „predvideo“, ako tako mogu da kažem, doga-

đaj koji se zaista dogodio.“...pa zatim: “Sila teže je postojala i pre Njutna i neza-

visno od Njutna. Njutn nije „izmislio“ ništa: jednostavno je uobličio jedan fizički

zakon koji je već postojao, zatočivši ga u matematičku formulu. Moja priča imala je sličnu ulogu.“

Tomas Man u JOSIF I NjEGOVA BRAĆA kao da potvrđuje vaše misli:“Tako to

biva kad dvojaki smisao reči „jednom“ deluje svojom čarobnom snagom, kada je

budućnost prošlost, kada se odavno već sve odigralo i kada samo treba opet da

se odigra u datoj sadašnjici.“

A takođe i:....“što je proroštvima koja se daju na osnovu onoga što istorijski već

postoji, dakle unatrag datiranim proroštvima, veoma lako da izbegnu greške.Naj-

sigurniji dokaz verodostojnosti jednog proroštva jeste elemenat zablude u njemu.

Žan Bodrijar u SIMULAKRUMI I SIMULACIJA piše : „Nama je potrebna vidljiva

prošlost, vidljivi kontinuum, vidljiv mit o poreklu, koji nas uspokojava u pogledu

naših ciljeva (budućnosti M.P.). Jer mi, zapravo, nikad nismo u njih verovali.“

Moja teza koju neretko ponavljam je, da apsolutno SVE egzistira oko nas, i materijalno

ali i duhovno, prošlo, sadašnje i buduće. Upotrebljavam ove reči/termine iako

su neadekvatni i već smo o njima govorili ali se nadam da ćete me pravilno shvatiti. Svaka reč je već izgovorena, izgovara se ili će biti izgovorena, svaki događaj se odigrao, odigrava se ili...

Citiraću Pola Ostera iz njegove knjige OTKRIVANJE SAMOĆE :

„ Svaki čovek je tako čitav svet, dok u svojim genima nosi pamćenje čitavog

čovečanstva. Ili po Lajbnicovim rečima: “Svaka živa tvar je trajno živo ogledalo

vasione. “Citiraću i Vas gospodine Antonio:

„Ponekad se u jednom slogu sadrži čitav univerzum.“

Hrišćanstvo se bazira na Svetom Trojstvu, Otac, Sin i Sveti Duh. Pored Oca i Sina, Sveti Duh je nezaobilazan! I u ostalim religijama, čak paganskim, nalazi

se makar u tragovima nešto nalik Svetom Duhu, nematerijalno ali večito i uvek prisutno.

Usuđujem se da to upotrebim kao potvrdu svog stava o apsolutnoj egzistenciji

prošlog, sadašnjeg i budućeg duhovnog.

Bojan Jovanović u ANTROPOLOŠKOM OGLEDALU, sa podnaslovom NEODLUČNOST I

KOLEBANjE, u Kulturnom dodatku Politike od 3.septembra 2005 godine, piše :

“U jedinstvenoj realnosti određenoj duhovnim uzletom

materije i materijalnim padom duha, njihova različita lica ogledaju se jedno u

drugom i pokazuju povezanost psihičkih procesa sa kosmičkim događajima“,

pa dalje: “Duša je magijski entitet približavanja udaljenog i udaljavanja bliskog“ i

još: “Zato će nam se tek kada pročistimo vrata opažanja, kako ističe Blejk, svet

ukazati onakav kakav jeste u svojoj realnosti.“

Josif /Tomas Man u JOSIF I NjEGOVA BRAĆA, kaže Kedmi dok podižu šator :

„....u svetu je mnogo središta po jedno za svako biće, pa svako leži u svom sopstvenom krugu....naši krugovi nisu daleko jedan od drugog da se ne bi mogli

dodirivati, nego ih je Bog gurnuo jedan u drugoga, pa se ukrštavaju (prožimaju-

prim.M.P.).“

U filmu čijeg se naslova ne sećam, ne sećam se ni glumaca a vrlo maglovito

radnje, glavna ličnost-žena,koja je sebi da bi se sakrila, pobegla od prošlosti,

nadenula ime Wen Kroy (naopako Nju Jork), kaže ili za nju kažu: “Najslavnije

budućnosti zasnivaju se često na zaboravljenim prošlostima.“ Ne komentarišem samo navodim.

Smatram, čak tvrdim da ne postoje slučajnost! Ispričaću vam ono što mi se dogo-

dilo pre dva dana. Žena mi je otišla na more kod naše zajedničke prijateljice. Vikend sam odlučio da provedem kod tašte u N.S. Dobro se slažemo već 30 godina.

Pre nego je krenula na spavanje, ušao sam u njenu sobu gde se nalaze police sa

knjigama i izvukao jednu da bih imao šta da čitam pred spavanje. Vratio sam se

u dnevnu sobu, poželevši joj laku noć. Uključio sam TV prijemnik, završavao se Dnevnik i odjednom fotografija i spiker: “Posle duge i teške bolesti u Beogradu je

u 62-goj godini preminuo D.K. slikar i publicista.“ Prva misao mi je bila: Stariji je od mene tri godine.

Legavši nešto kasnije otvorio sam knjigu UVOD U DRUGI ŽIVOT Mirka Kovača,

koju sam već nekoliko puta ranije čitao i posle dve, tri stranice u NEDELjNOJ PRIČI pod brojem 13 pročitao sam tekst :“I dok sam u klubu,okružen prijateljima

čekao kraj nedeljnog dana pojavio se D.K. u pratnji lepih žena. Obrati se jednom od mojih prijatelja: “Gde si ti na sahrani danas?“

Niko i ništa me ne može me ubediti da je to slučajnost!

Ne umem da objasnim kako funkcionišu te i takve „veze“ ali sam ovaj primer

pokazuje da postoje. U zbirci priča CRNI ANĐEO, vi nudite naslov MOŽE LI

TREPTAJ KRILA JEDNOG LEPTIRA U NjUJORKU DA IZAZOVE TAJFUN U PEKINGU. Naravno da može! Veze među događajima evidentno postoje! Ponavljam: kako nastaju, kakve su, zašto, na to pitanje se ne može precizno

odgovoriti ili se, pa po cenu da budem dosadan, moram vratiti na moju tezu o

istovremenoj i večnoj egzistenciji svega! Mišo u knjizi EKVADOR u belešci "Doba vidovitih", piše : " Bez sumnje postoje dve budućnosti : jedna koja ne donosi ništa : obični nastavak, ona odmah ulazi u Prošlost, na koju se nastavlja ; ali s vremena na vreme dođe ipak ona toliko očekivana , prava budućnost."

I dalje stojeći čvrsto iza svog stava da slučaj ne postoji, svestan sam da postoje i oprečni stavovi i shvatanja, te navodim reči Johannes-a iz DNEVNIKA ZAVODNIKA Serena Kjerkegora : „ Prokleti slučaju! Nikada te nisam kleo kad bi me iznenadio prepadom ali sada te proklinjem, jer si izostao.....Prokleti slučaju, ti

si mi jedini pouzdanik, jedini koji si vrijedan mojeg prijateljstva i mojeg neprijatelj-

stva; vječno ostaješ sebi sličan, vječno si zagonetan......Prokleti slučaju! Očekujem te!“

Johannes/Kjerkegor ustvari potvrđuju moj stav o nepostojanju slučaja :........

„jer si izostao.“ „Izostao je (slučaj) ili ga je prepadom iznenadio“ iz samo jednog

razloga, jer ne postoji! Veze koje se pojavljuju ili se ne pojavljuju među ljudima/

stvarima, nisu slučajne. Ali dosta sam već o tome rekao.

Toliko za sada , toplo vas pozdravljam, M.P.