DESETO PISMO

DESETO PISMO

Dragi gospodine Antonio,

Nevezano za moj problem (ili moje probleme), bio bih vam veoma zahvalan ako biste posvetili

malo pažnje mojem razmišljanju o asocijacijama.

Juče sam u novinama pročitao vest da je vozovođa u Moskovskom (ili je to bio Sankt Peterburški)

metrou, umro od infarkta dva sata nakon što mu se pod voz bacila devojka od dvadeset četiri godine! Ironijom sudbine, devojka je ostala nepovređena ili bar živa.

Moja trenutna asocijacija je bio kratak razmak između smrti majke, od embolije pri porođaju i oca,

doduše dve godine kasnije od upale pluća, ja bih rekao, pre zbog pada imuniteta prouzrokovanog gubitkom voljene supruge, Hansa Kastorpa.

Zatim sledi duhovit, s merom, kakva se mora imati kada se govori o smrti, pasus : "...sahranjen pored svoje žene u porodičnoj grobnici Kastorpovih, koja je imala vrlo lep položaj, na

groblju sv.Katarine, sa izgledom na Botanički vrt.“

Tek sam u poznim godinama, ponovo čitajući BUDENBROKOVE a posebno DNEVNIKE 1933 -

1934 i JOSIF I NJEGOVA BRAĆA otkrio suptilnu duhovitost Tomasa Mana, prema kome sam

imao nekakav nejasan stav! Istovremeno mu se divim i smeta mi, više pretpostavljen nego vidljiv ili

naglašen egocentrizam, što naravno ni malo ne utiče na moj odnos prema njegovom delu.

Pazite sad ovo! U trenutku dok vam pišem javlja mi se asocijacija, izazvana siguran sam, podat-

kom da je Kastorpov otac ustvari umro od žalosti za svojom voljenom ženom, ŽENA IZ PORTO PIMA! Da, to je moja asocijacija.

Vaš Lukas Eduin je bez ostatka voleo Jeboru.To što je on ubio ženu, pa vas citiram : "...za koju je

verovao da je njegova.“, otvara novu temu.

Muškarac bi da bude slobodan (u smislu promiskuiteta) ali kada se zaljubi ili zavoli ženu, kada poveruje DA JE NJEGOVA, onda on ispoljava tvrde vlasničke stavove.

Na ovom mestu sam prekinuo pisanje, seo na bicikl i otišao do reke, što svakodnevno činim u

društvu moje žene ili sam. Vozeći se kejom setio sam se jutrošnjeg susreta na pijaci s vlasnikom

splava - kafane „Stari Pingvin“ i odlučio da svratim i popijem kafu.

Sprijateljili smo se pre godinu dana na simpatičan i neuobičajen način.

Teren pored „Starog Pingvina“ mi se učinio pogodnim za pecanje u čemu uopšte nisam pogrešio,

kako se pokazalo kasnije. Svakog dana oko četiri sata posle podne zauzimao sam "svoje" mesto

na betonskoj klupi, jednoj u nizu koji prati kej i odvaja šetače a naročito razigranu decu od reke.

Do noći bih uspevao da upecam popriličan broj riba. Uglavnom Babuški ali bi tu zalutao i poneki manji Šaran, Skobalj, Bodorka a jednom sam izvukao čak Bucova od oko kilogram i po.

Posle nekoliko dana iz kafane je izašao vlasnik i upitao me:“Komšija hoćete li da popijete nešto?

Poručio sam produženi espresso.Tako je počelo.Svakog dana su mi donosili šoljicu esspress-a, kvaliteta koji se može naći i očekivati samo u Italiji!

Pride bih na tacnici dobijao Nesttle čokoladicu. Kasnije sam otkrio da im je i hrana izvrsna i često

sam sa ženom, prijateljima a neretko i sam , dolazio na dobar ručak.

Sve ovo što vam sada pišem samo je uvod, možda predugačak, u novu svežu priču o asocijacija-

ma. S druge strane želim da vam pokažem da i ja umem da slušam i zapažam. Nemojte molim vas ovo shvatiti kao neumesno poređenje sa vama!

Pozdravio sam se s vlasnikom i osobljem, primetio sam novog kelnera, ostavio bicikl na prednjoj terasi i kroz kafanu izašao na veliku terasu nad samom rekom.

Moglo bi se reći da imam „svoj“ sto. Nalazi se levo sasvim u uglu i ako kao ja sednete leđima okrenuti kafani, pred vama se otvara vanredan panoramski pogled na Savu, Adu Međicu, Adu Ciganliju i Grad koji blješti osvetljen suncem sa Zapada.

Evo asocijacije!

„Morekazi“Sen Džon Persa: VISOKI SE GRADOVI OBASJAŠE ČITAVIM LICEM SVOJIM....

Zastranjujem, priznajem ali sam nemoćan pred asocijacijama!

Vraćam se na Stari Pingvin! Pijem božanstveni espresso.Tri stola od mog sedi grupa od četiri

starije žene i muškarac sede kose koji je nešto stariji od njih.

S vremena na vreme do mene dopre deo rečenice, iako mi se čini da svi pričaju u glas, zainteresujem se kad pomenu Brucelozu (Brucellosis). Žena s jakim akcentom nadjačava glasom ostale tvrdnjom da u Bosni vlada epidemija Bruceloze.

Asocijacije stižu jedna drugu. Sa bakterija lako prelaze na Krpelje ( Ixodidae ), pominju Lajmsku bolest...Gojazna žena glasno priča o krpeljima koje je imala nesreću da "zakači" : "jedan mi se

uvukao evo ovde ispod sise, pokazuje podižući šakom veliku dojku sputanu sivim sviterom a drugi

mi je ušao u prepone.“ „Komarca osetiš, osetiš i mrava kad ti mili po telu ali Krpelja...“

„To je zato što krpelji na nogama imaju neku vrstu jastućića“, ubacuje se muška- rac,“ slušao sam i gledao emisiju na televiziji...“ Bolesti i zaraze ih asociraju na golubove koji im prljaju i gade

golub terase, golubovi na komšinicu koja je skoro umrla i za sobom ostavila dva odrasla, nezrela i

nesposobna sina i tako to teče i teče kao Sava pred mojim očima, nadošla od topljenja snega, snažna i virovita, valjajući po površini ljudski otpad.

Baš sam se raspisao, kao da vi nemate druga posla nego da čitate svakojaka mudrovanja.

Molim vas da mi oprostite ako sam vas ugnjavio.

Molim vas za oproštaj a ovog trenutka mi padaju na pamet reči Blez Paskala: „Izvinite, napisao sam dugačko pismo, jer nisam imao vremena da napišem kratko". Mada Horacije kaže : "Trudim

se da budem kratak, postajem nejasan.“

A opet Platon veli da opširnost ili sažetost nisu svojstva koja oduzimaju ili daju vrednost stilu.

Prijateljski vas pozdravljam M.P.