PETNAESTO PISMO

PETNAESTO PISMO

Dragi gospodine Antonio,

Podržavate moju radoznalost i želju za saznavanjem i pišete da vam nije ni na pamet palo da me

svrstavate bilo gde a najmanje u „preispoljne budale i glupake. Naprotiv, u potpunosti shvatate moju želju i moja htenja.

Zahvalan sam vam na tome više nego što mogu iskazati!

Ipak, bojeći se da se ne pretvorim u skribomana od silne želje da komuniciram s vama, molim vas da mi date do znanja kada ova naša prepiska počne da vas zamara. Ne bih voleo da me vidite kao onog Čestertonovog :“Ludak je čovek koji je izgubio sve osim moći rasuđivanja", pa

dodajem: i onda gnjavi tom svojom "moći" čoveka koji ga prosto razoružava svojom pažnjom i

ljubaznošću.

Ja se ne „prsim“ svojim znanjem niti ga naturam ali sam pre više godina odlučio da se držim reči našeg pesnika M.B. „Gospodo, nemam padobran da se spustim na vaš nivo!"

Govorim onako kako mislim da treba, ni jednog trenutka se ne trudeći da budem „predusretljiv“ u objašnjavanju.

Molim lepo! Onaj ko ne zna, neka pita. Pametan čovek kad nešto ne zna, raspita se, pita direktno,

potraži odgovor u enciklopedijama, uostalom Internet je danas svima dostupan ! Ali to je kristalno jasno i vama i meni pa nema svrhe da i dalje o tome razglabam.

Umesto toga, nudim vam još jedan zanimljiv problem ili slučaj, kako vam drago. Postoji biljka, začinska, u vašoj zemlji trpeza se bez nje ne može zamisliti, moja žena vrlo često koristi, čak na terasi imamo četiiri saksije u kojima je gajimo. Ime te biljke ne znam !

je gajimo. Ime te biljke ne znam!!!

Znam njen latinski naziv Ocimum basilicum ali njeno mi je ime na mom jeziku nedostupno! Interesantno je to što koren imena biljke na mom jeziku potiče od latinskog naziva, čak se malo razlikuje ali ma koliko se trudio da joj prizovem ime, ne uspevam, kao da je začarano!

Volim njen ukus, jak i karakterističan miris...često uzberem listiće, protrljam ih u šaci i njima umijem" lice.

Jednom već pomenuti Veselin Čajkanović u svojoj knjizi REČNIK SRPSKIH NARODNIH VERO-

VANJA O BILJKAMA, čak na sedam strana govori o toj biljci, sada joj znam ime jer pri ruci imam knjigu, o izvanredno važnoj ulozi u magiji, religiji, kultu i medicini.

Najsažetije bi se moglo reći (V.Č.):“ da biljka prati Srbina od rođenja, gde se mladencu kita biljke u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice, ruka,

struk biljke na grob posadi.“

Verujte mi gospodine Antonio, čim budem vratio knjigu na njeno mesto u polici, neću biti sposoban da se setim imena biljke na mom jeziku!

Gospodine Antonio, pronašao sam kako tačno glase reči Česlava Miloša:

„Biti sto odsto u pravu, znači biti opasna prostačina i gad nad gadovima.“

Ja sam ih u suštini dobro interpretirao ali čini mi se da su snažnije u originalu.

Ovog puta toliko, ostajte mi zdravo, M.P.