понедељак, 05. новембар 2007.

PRONAŠAO SAM...

Preturajući po fiokama, pronašao sam papir na kojem sam davno zapisao stihove iz HILJADU I JEDNE NOĆI, koji su mi se a i sada mi se sviđaju. Kao kroz maglu se sećam da sam hteo da ih upotrebim umesto predgovora za katalog moje samostalne izložbe ženskih aktova pod nazivom NUDES 1998 godine. Evo nekih od stihova : "Uporedismo je s granom samo iz gluposti, a svojstva joj s gazelom ne možemo sravniti. Ta otkud gazeli prekrasni vitki stas? I otkud medni napitak? Kako je čudan on! I krupne joj oči, u ljubavi smrtonosne, što zaljubljene plene, smrtno namučivši ih? Ja volim dragu svoju ljubavlju mnogobošca! K'o dete se ponaša onaj ko je zaljubljen.! "I kosa joj tamna se do bedara spustila- O, ti čuvaj se zmija kose joj kovrdžave! I slabine joj nežne a duša joj tvrda je i mada su meke one, od kamena tvrđe su. I kada se zagrlimo i pas joj dotaknem, od grudi njenih bujnih ne mogu je priviti." "Kad košulju podigoh joj i ribicu obnažih joj, videh da je tesna kao um moj ili sudba moja." "Krši se i ja se smejem grohotom nad bedrima, diveć im se, gotov suze da nad stasom prolijem." "Crni su uvojci njeni, ugnut je trbuh njen a bedra - humke peska, stas joj - grana vrbova." "U tami je zasijala - i dan blista i svetlost joj na granama odbleskuje. Blistava je kao sunce na zalasku, bez koprene, zvezde noći zasenjuje. Sva stvorenja ničice se pred njom prostru kad se javi i velove sa njih skine." "O, vitka, o, snena, sa očima tako sumornim! Lepotom svojom i čarima ljude osvajaš! I pramen kose na čelu tvome sad izgleda kao noć bola što pada na dan uživanja." "Ti breme si ljubavi na pleća mi svalio a ja sam tako slaba da jedva nosim haljinu." "Lepotici reci ovoj u velu svilenom - od muka tvojih samo smrt je odmor doista." Alal vera!

1 коментар:

Nina је рекао...

Ovo je divno...
Divno je tako videti zenu...