SEDAMNAESTO PISMO

SEDAMNAESTO PISMO

Dragi gospodine Antonio,

Lako se može videti iz mojih pisama da i ja imam običaj da pišem ili izgovaram citate. Žena mi to

(i ne samo to) zamera ali to je druga priča.

Montenj kaže : “Jer ja puštam druge da kažu ono što ja ne umem tako dobro da kažem,

katkad iz nedostatka reči, katkad iz nedostatka razumevanja.“

Selindžer u RAISE HIGH THE ROOF BEAM CARPENTERS and SEYMOUR AN INTRODUCTION piše : “U dubini svoje duše zapravo ne smatram da čovjek mora imati jak razlog

zašto navodi citate iz djela svojih omiljenih pisaca, ali uvjeravam vas da je uvijek ugodno

ako ga ima.“

Ja takođe koristim citate samo u slučajevima kada smatram da će bolje, plastičnije i jasnije

prezentovati ono o čemu govorim/pišem.

Naravno citat može da bude i povod razgovoru ili razmišljanju.

Evo citata koji mi se dopada i koji otvara raznolike mogućnosti u razmišljanju ili komunikaciji : “Nikon Sevast je rekao: „Jedan je od sigurnih puteva u pravu budućnost ( jer ima i lažne budućnosti) ići u pravcu u kojem raste tvoj strah.“

Prepoznaćete ga, siguran sam da ste pročitali HAZARSKI REČNIK Milorada Pavića.

Može se dakle pričati o samom Nikonu Sevastu, njegovom dijaboličnom liku,

njegovom fantastičnom poznavanju boja i njihovom pripremanju, izuzetnoj nadarenosti za

ikonopisanje. Može se govoriti o putu, neko od slavnih Kineza je rekao, mislim da je to bio

Lao Ce : " Putovanje od hiljadu vrsta počinje korakom“, o strahu, strahu koji raste ili o budućnosti, „pravoj“ ili „lažnoj“. Ovo me asocira na reči Đerđa Lukača: „Budućnost je odavno poznata, prošlost jeziva a sadašnjost ne postoji.“

Malo previše mračno ali sudeći po onome šta se sve dešavalo u XX veku, izvesno ima istine u

tome. Napisao sam „izvesno“! Citiraću našeg Nobelovca Ivu Andrića iz njegovog Omer Paše

Latasa : “Od IZVESNOSTI koja je strašna...može se spasti samo skokom u neizvesnost."

U pitanju je ilustracija istočnjačkog fatalizma, mada sam i na „svojoj koži“ iskusio slične situacije.

O izvesnosti je i Danilo Kiš imao šta da kaže: „Umesto neizvesnosti promena, ljudi biraju IZVESNOST neslobode.“ Nadam se da sam ga dobro citirao?

Vratimo se na reči Đerđa Lukača. “Budućnost je odavno poznata...Rej Bredberi

je govoreći o budućnosti upozorio: “Pisci SF romana ne bi trebali (ili smeli?) da predviđaju budućnost, već da je spreče!“

Nemam mere! „Razcitirao“ sam se i zaboravio, uopšte ne misleći na vas i vaše

dragoceno vreme. Ali verujte mi, naše dopisivanje trenutno okupira sve moje misli i pričinjava mi izuzetno zadovoljstvo.

Izvinite dragi gospodine Antonio, srdačno vaš M.P.