недеља, 04. новембар 2007.

JEDANAESTO PISMO

JEDANAESTO PISMO

Gospodine Tabuki,

Vi ste veoma uviđavni i kulturni, prosto nemam reči da vam se zahvalim za srdačnost koju mi iska-

zujete! Kažete, ne samo da vas ne gnjavim nego me molite za dozvolu da jedno od mojih pisama

iskoristite u nekoj od budućih priča. Poštovani i dragi Gospodine Antonio, izuzetno sam počastvovan!

Sve što bih još rekao, prešlo bi meru ili bi se pretvorilo u panegirik.

Da li je to moguće! Posle čitanja vašeg pisma, nameće mi se misao da se uzajamno pomažemo.

Ne! To ipak zvuči prepotentno!

Sama ljubaznost koju ste ispoljili prema meni, ni jednog trenutka ne pokazujući nestrpljenje, ravno-

dušnost ili dosadu, su za mene nemerljiv pokazatelj vaše jednostavnosti u veličini. A na šta se

svodi moja pomoć vama?

Vrlo brzopleto sam, ne razmišljajući, ponet vašim pismom, konstatovao da se uzajamno poma-

žemo! Molim vas da ne zamerite ludoj glavi

Izvinite, vaš M.P.

Нема коментара: