DVANAESTO PISMO

DVANAESTO PISMO

Ne zamerate mi! Ne znate koliko ste mi pomogli! U jednom trenutku sam pomislio da će se naša prepiska prekinuti zbog moje gluposti, oholosti ....

Pišete mi da treba da se osećam ravnopravnim u našem dopisivanju, da čak ni

razlika u godinama skoro da ne postoji, hvalite moja razmišljanja, neki stavovi i

pogledi nam se podudaraju...hvala vam! Ako vi to zahtevate, neću više pominjati ono za šta sam mislio da će nas razdvojiti.

Kažete da Portugalci imaju sličnu izreku i Italijani. Molim vas da mi ih napišete na

italijanskom ili francuskom jeziku, jer portugalski ne znam a i ne verujem da ću ikada biti u prilici da ga naučim.

I kod nas se protiv uroka/vradžbine prebacuje srednji prst preko kažiprsta na obe

ruke,koje se drže na leđima.

Doduše, pretežno na krajnjem zapadu Balkana. Na jugu je nešto drugačiji raspo-

red prstiju, palac se protne između kažiprsta i srednjeg prsta, to se zove „šipak“ i

pokazuje se i u drugim situacijama, na primer kada vam neko nešto traži a vi ne-

ćete da mu to date, pokažete mu „šipak“.

Gospodine Antonio, obazrivo vas obaveštavam jer ne želim da se radujem

prerano, da mi ime one biljke nije još „izvetrilo“ iz glave. Ne želim da forsiram proces ali sam zapisao ime onog čoveka i svaki čas pogledam ceduljicu i

pokušavam da ga zapamtim.To radim bez nervoze i napetosti, bar se trudim da budem opušten u trenucima kada bacam pogled na ceduljicu. Uostalom, to je

jedan divan i nenametljiv čovek, majstor svog posla, trudiću se iz petnih žila

da zapamtim njegovo ime!

S pažnjom ste pročitali moje pismo koje raspreda o asocijacijama. Kažete

bilo vam je izuzetno zanimljivo i inspirativno.To mi je drago a posebno me raduje

što vam se dopala moja trenutna asocijacija: ŽENA IZ PORTO PIMA. Smatrao

sam da je priča fikcija a vi mi pišete da ste se zaista sreli sa Lukasom Eduinom,

da je priča istinita, da ste jedino ženi nadeli izmišljeno ime, iako Eduin na kraju

vaše priče tvrdi : “Zaista se zvala Jebora!" Neverovatno, harpunom za lov na kitove!

Ma koliko da je njegova ljubav bila snažna, Lukas nije ubio Jeboru iz ili zbog

ljubavi već zbog osećaja gubljenja vlasništva.To je moje mišljenje.Već sam o

tome pisao u jednom od prethodnih pisama. A propos prethodnog, razgovarajući

s Vaskom, vi kažete/pišete : “Vidite“, priznajem,“čitao sam jednog pripovedačkog genija, od onih koji pišu gramatike o veštini pisanja. On tvrdi da ako se u jednoj

priči ili jednom filmu, na prvoj strani ili u prvoj sceni pojavljuje puška okačena na

zid, pre ili kasnije ta puška će opaliti, nema brige.“

Imam utisak da ste Čehovom „otkačili“ Vaska ne želeći da mu predočite istinitost

priče. Puška/harpun, sasvim je zadovoljilo Vaska.

Dž.B. Šo je napisao:“Postoji stalan i nepomirljiv sukob između ....spontanih ljud-

skih odnosa kod nezavisnih muškaraca i žena, u jednu ruku, i VLASNIČKOG (podvukao M.P.)

odnosa muža i žene.“, e tu bih ja svrstao odnos Eduina i Jebore.

Smatrate da asocijacije nisu retka pojava i da to nema neke bitne veze sa godi-

nama ili iskustvom, obrazovanjem, poslom kojim se neko bavi.

Upravo mi se javila asocijacija! Kako i zašto, ne znam. Možda bi bilo zanimljivo

istraživati, umesto kome se asocijacije javljaju, zašto se asocijacije javljaju?

„Mišljenja su kao guzice, svi ih imaju i misle da tuđa više smrdi“.To je asocijacija

koja mi se javila.

Očekujući vaše pismo, pozdravljam Vas, M.P.