DVADESET TREĆE PISMO

DVADESET TREĆE PISMO

Pominjete prekogniciju kao moguć odgovor na ono što mi se desilo, verujete s

pravom da to nije bilo prvi put a kažete da se slične situacije i vama događaju.

Pada mi na pamet Pol Oster koji čita brošuru....: „U ovoj radno - spavaćoj sobi,

Emili (Dikinson) je obznanila da je duši dovoljno njeno vlastito društvo. Ali otkriva

da je svest zarobljeništvo, isto kao i sloboda.“

Svi smo mi zaista zarobljenici svoje svesti, usudio bih se da kažem i zarobljenici

i svesti drugih, znanih i neznanih.

Milorad Pavić u svom HAZARSKOM REČNIKU, lovcima na snove, “šetanjem“

kroz snove drugih ljudi, na neki način potvrđuje sveprisutnost svega u svakom

trenutku, što je i moja teza i na čemu insistiram, negirajući slučajnost.

Napraviću digresiju koja će vam, uveravam vas biti više nego zanimljiva!

U već pominjanoj knjizi SITNIČARNICA KOD SREĆNE RUKE,Gorana Petrovića

u odeljku PRVO ČITANJE koje na neki način predstavlja sadržaj onoga što sledi,

između ostalog piše :“GDE JOŠ IMA SEZAMOVOG ZEJTINA I PRAVOG BARBANCA!“ Obratite pažnju na reč BARBANAC. Naime, niko ne zna šta je BARBANAC !

Čudnim sticajem okolnosti, za njega sam čuo gledajući „u živo“ neku TV emisiju.

Tek kasnije sam pročitao knjigu i u njoj ga pronašao. U emisiji je spomenuta knjiga i izraz BARBANAC i zatraženo je od gledalaca da se jave sa „rešenjem,

odnosno, da objasne šta znači dotična reč.

U štampi je takođe ponovljen poziv čitaocima da urade isto. Reda radi otvorio sam Rečnik stranih reči i izraza, LAROUSSE-ov rečnik a takođe THE RANDOM

HOUSE DICTIONARY OF ENGLISH LANGUAGE i još neke enciklopedije i rečnike i nisam našao

reč BARBANAC.

Ubeđen sam da je pisac (Goran Petrović) izmislio tu reč ali je zanimljiva zaintrigiranost tolikog

broja ljudi. Ako je nije izmislio onda je više nego simptomatično što

ogroman broj ljudi ne zna šta znači jedna reč! Onda se, bar kada je u pitanju ova reč, veliki broj ljudi nalazi u istoj situaciji kao i ja.

Od sličnih „izmišljotina“, ako je G.P.ipak izmislio reč,najviše volim onu Borhesovu

„Tako je 1946, zahvaljujući dugotrajnoj čežnji, Pedro Damijani poginuo u porazu kod Masovera, koji se desio između zime i proleća 1904.“

A šta da kažem na vaše reči iz priče GLASOVI NEČIM DONESENI, NEZNANO ČIME : "Ali veliki

vojvoda gleda ka moru svojim praznim očima“, pa nekoliko

stranica kasnije: “Stajaše tako neko izvesno vreme, gledajući u zid...“ u priči NOĆ, MORE ILI UDALJENOST.

U potpunosti shvatam da se na osnovu jedne rečenice, čute u prolazu, usput ili

ovako izdvojene iz nekog teksta, može napisati priča ili čak roman! Pazite sad!

„U jednoj od njih( knjiga) je ceduljica s anonimnom porukom, Dobro jutro mila

moja (ili mili moj). To je podsećanje da knjige nisu puki materijalni objekti već da ih i danas prožimaju osećanja njihovih davno iščezlih vlasnika. “Ovo je pod naslovom

AUTOPSIJA STARIH KNjIGA napisala Milica Mint, povodom izložbe

OPLJAČKANE KNjIGE u Nacionalnoj biblioteci Austrije.

Radi se naravno o knjigama opljačkanim od Jevreja za vreme II svetskog rata.

Borhes takođe u priči VRT SA STAZAMA ŠTO SE RAČVAJU govori : “Ako jezik

filosofa nije dovoljan, mnogooblična Biblioteka proizvešće potrebni nečuveni

jezik, s rečnicima i gramatikama tog jezika.“

I vi i ja smo svesni činjenice da je jezik živa stvar. Borhes dalje navodeći knjige

koje su u njegovom posedu izmišlja imena kao : ŽILAVI GROM, GRČ NA GASNI

POGON, AXAXAXAS MLO. Zatim kaže : “Ja nisam u stanju da sastavim bilo koji

niz slova, na primer DHCMRLCHTDJ, a da ga božanstvena Biblioteka nije već predvidela...Govoriti znači padati u ponavljanje.“

Što bi opet mogla biti dobra potvrda moje teze o sveprisutnosti svega!

Ali istovremeno i povod mojoj zbunjenosti zbog problema koje JA imam sa

nekim rečima/pojmovima.

Žao mi je što zbog obaveza moram da prekinem pisanje a u isto vreme shvatam

da sam vas ugnjavio, pa se izvinjavam.

Prijateljski pozdrav od M.P.