среда, 31. октобар 2007.

JESENJA IZLOŽBA ULUS 2007

JESENJA IZLOŽBA ULUS 2007

Katalog ovogodišnje JESENJE IZLOŽBE je štampan bez ikakvog ili bar uobičajenog teksta!? Koliko god bio subjektivan, nisam spreman da ulazim u razloge toga ali se osećam "pozvanim" kao član ULUS i prethodni Predsednik da, kao što sam to već činio

otvarajući JESENJE IZLOŽBE, opomenem i podsetim i članove ULUS ali i kulturnu javnost Beograda i Srbije na vrednost i značaj koji ova manifestacija sobom nosi i sadrži.

Otvarajući prošle godine JESENJU IZLOŽBU, izgovorio sam sledeće reči : „Nekoliko godina

unazad, otvarajući ovu izložbu, verovatno najznačajniju izložbu Udruženja likovnih umetnika

Srbije, pominjao sam njenu u evropskim i svetskim razmerama, dugu tradiciju, pa neću propustiti ni ovu priliku.

Drage koleginice i kolege, poštovani prijatelji, 23. Decembra ove 2006 godine, navršiće se tačno

78 godina od održavanja prve JESENJE IZLOŽBE!“

Dakle ove godine je već 79-togodišnjica!

U tekstu koji je nosio naslov LEPROZNI ILI... a koji sam indigniran neobjavljivanjem ni retka informacije o ovoj višestruko značajnoj izložbi, poslao redakcijama Politike, Danasa, Blica i Glasa Javnosti (odgovorio mi je ali ne i objavio tekst, samo urednik Danasa!), napisao sam : „ To je

tradicija..........a naročito u zemlji u kojoj se bilo kakva manifestacija posle drugog ili trećeg održavanja proglašava tradicionalnom. Dobro znajući podatke iz Istorije ULUS, pomenuo sam Kralja Aleksandra i Kneza Pavla koji su na samo jednoj ULUS-ovoj izložbi kupili 35 dela, takođe, Predsednika Senata, predstavnike Beogradske Berze i Direktora Pariskog Muzeja koji su kupo-

vali dela za svoje kolekcije.

JESENJA IZLOŽBA je uvek bila „događaj sezone!“

Pišući u nastavku dalje o problemima sa kojima se umetnost i kultura suočavaju u ovoj zemlji, ignoracijom, marginalizacijom, tendencijom za potiranjem svega

što umetnici danas stvaraju, komparirao sam nekadašnje posete ULUS-ovim izložbama, Kralja, Princa, Predsednika Skupštine, Senata, Direktora Berze, Dama i Gospode, sa današnjim odsustvom predstavnika vladajuće garniture:

„To najrečitije govori o stavu i mišljenju koje današnja vlast ima spram Umetnosti

i Kulture svoje zemlje. Alajbegova slama, šta li ?“ Pokušao sam da budem i cinično duhovit : „A možda im je odnekud doturen poverljiv podatak (imaju oni

službe za to) da su Umetnici leprozni, te da nije zgoreg kloniti ih se po svaku

cenu!“

Čak i samo delimičan i površan uvid u način na koji se zdrave i uređene zemlje

odnose prema svojim vrednostima a Umetnost jeste jedna od najvažnijih vred-

nosti bilo kojeg naroda i države, morao bi da posrami ovdašnje vlastodršce.

Traže i izmišljaju raznorazne rakijske i slične Brendove koji bi nas bolje predsta-

vili svetu a na „dohvat ruke“ su im umetnici koji su uz minimalno

angažovanje vlasti, najsvrsishodniji i najprepoznatljiviji Brend! Ljudi iz celog sveta

umetnici, kritičari, galeristi, muzejski stručnjaci ali i turisti i radoznalci svih vrsta i boja, hrle na VENECIJANSKIBIJENALE. Zar to nije najbolji znak da je Umetnost

pravi izbor za „sponu“ sa svetom? Zar to nije dokaz da je Umetnost Brend bez premca!?

Ne može se ići u Evropu (ni bilo gde) ne vodeći računa, negirajući ili prećutkujući

sopstvene vrednosti. Selektivnim biranjem „iščupaka“ iz tradicije, uglavnom iz dalekog i stalno došminkavanog „Srbskog“ Srednjeg veka, postiže se jedino iracionalna, nepotrebna i štetna po mentalno zdravlje naroda, retrogradnost!

Poštovanje sopstvene Istorije i tradicije znači zrelost jednog naroda ali istovreme-

no nepoštovanje današnjih vrednosti koje taj isti narod stvara preko svojih talentovanih sunarodnika, umetnika, znak je da oni koji upravljaju ovom državom

nemaju čak ni mutnu predstavu o tome da će današnja umetnička dela biti tradi-

cija u budućnosti!

Tekst završavam rečima da je ovo vapaj i dobronamerna kritika koja poručuje

„vlastodršcima“ da hitno preduzmu sve a na korist ove zemlje i ovog naroda,

kako bi u svet izašli i izlazili „obučeni“ u najveće vrednosti koje umetnici stvaraju

da im se ne bi desilo da za njima evropska i svetska dečurlija trči vičući : „Car je go!“

Back to JESENJA IZLOŽBA 2007.

Telegrafski :

Izlaže osamdeset sedam umetnika od toga četrdeset pet po konkursu.

Ni premalo ni previše, uostalom konsekventna odluka Umetničkog Saveta.

Ja lično volim kada svako delo ima dovoljno prostora oko sebe,

kada može da „diše“. To je postignuto. Neka dela autorski precizno mentalno

koncipirana, odlično su postavljena i predstavljena, a neka nisu na adekvatan način, te u posmatraču – konsumentu mogu da izazovu nedoumicu/e. Neke

„sitnije“ zamerke mogu se staviti na postavljanje nekih slika jedne do druge ali

se to može shvatiti i kao namerna „konfrontacija“ dve različite „poetike“.

Na izložbi su zastupljeni autori svih generacija, od „poletaraca“ do „bardova“.

Ovogodišnja JESENJA IZLOŽBA je dobra izložba, umetnički kvalitet je na

visokom nivou, imam utisak da bi izložba bila „okrnjena“ izostavljanjem bilo

kojeg izloženog rada.

Nagrađena Vjera Damjanović i nagrađeni Mario Điković su po mom, naravno subjektivnom mišljenju, nagradu zaslužili / zasluživali i pre ove izložbe. Vjera,

suptilna, visoko sofisticirana umetnica, u neprekidnom traženju, istraživanju i preispitivanju sebe i sveta oko sebe i Mario, maštovit i „mladalački“ razigran,

zaslužili su bez svake sumnje nagradu JESENJE IZLOŽBE.

Ne bih ja bio ja a da ne pomenem i Biljanu Vuković koja je ostavivši za trenutak

svoje fascinantne pejsaže, Densk iris-ima u akvatinti – bakropisu pokazala i

i dokazala da je Umetnost neprekidno traganje i u njenom slučaju, pronalaženje. A Olivera Grbić! Ta divna umetnica ima moć da me uvek i uvek iznenađuje! Svojom „Jasnom planinom“ Petar Đuza započinje „novi“ umetnički život. Svoj put u makro i / ili mikro Kosmos Mira Krstevska trasira svojim „Središtima“. Đile Marković je gro planom na pravom putu drastificiranja ovdašnjosti. „Treptaj okamenjenog oka“, Pante, Zorana Pantelića, iako dimenzija 50x50cm,

po kvalitetu umnog mu kalambura i tehnološke sofisticiranosti i mom naravno opet subjektivnom mišljenju, mogao je da bude postavljen na centralni zid. Nina Todorović neprekidno u progresu i

nadgradnji sopstvenih okupacija. Potpuno sam u "Cvijeti" dobro i pomno sam "video" poliptih

mog generacijskog kolege Milana Staševića. Milan je zaista "progovorio", "ispričao" priču zanimljivu, likovno jasnu i svežu, pomerenu unapred. Neka se ne naljuti ako ovaj tekst dopre do njega ali već neko vreme je izgledalo da je "zastao", da se "vrti" u prepoznatljivom krugu iako na visokom profesionalnom nivou. Poliptih na JESENJOJ IZLOŽBI 2007 je očigledan rezultat razrešenja onoga što ga je sprečavalo u progresu, znak da se oslobodio okova i negvi koje su ga

sputavale. Milane Staševiću, opet si odličan!

Obavezno posetite Umetnički Paviljon Cvijeta Zuzorić i pogledajte JESENJU IZLOŽBU.

U Beogradu, 31.Oktobra 2007.

Miodrag Miško Petrović

1 коментар:

Nina је рекао...

Dragi Misko,
zao mi je sto ovaj tekst, i sva tvoja misljenja, kao i misljenja svih nas, vezano za nase reprezentativne izlozbe ne mogu da se procitaju u dnevnim novinama...
Mozda bi se nesto brze desavale promene u nasoj sirotoj profesiji...
Moram i da ti zahvalim sto si nasao za shodno da i moj rad pomenes, to mi puno znaci.
Medjutim, smrkne mi se, izvini, kada nas umetnike, makar i sa najboljom namerom stavljaju u isti kos sa sportistima! Jesmo mi, i jedni i drugi (bar bi trebalo da budemo) nacionalni brend, ciji znacaj se jos nije uvideo do kraja, ali je tretman nacije sasvim razlicit! Dok su teniseri (svaka njima cast, bezrezervne pohvale!) trendseteri u nasem drustvu - te ce cela Srbija (sem verovatno tebe i mene) sledecih par meseci igrati tenis, jer je to, pobogu, moderno i patriotski, umetnici ce grcati (kao sto vec i cinimo) u unapred izgubljenom ratu za osnovna ljudska prava, i prihatati ponizavajuce ponude za ostvarivanje oduvek i zauvek bednog statusa!
Protiv sportista nemam nista, kao ni protiv sporta generalno, ali odlucno odbijam da budem u istoj prici, sve dok se tretman ovog drustva (koje hitno treba edukovati) prema nama i njima ne izjednaci!
Ovo mozda izgleda kao sitnica, ali jedna od onih koje cine bitnu razliku u kvalitetu zivota...
Sigurna sam da znas sve ovo i bez moje intervencije, ali osetih potrebu da to ipak objavim.
Odano, tvoja drugarica
N.