SEDMO PISMO

SEDMO PISMO

Ne gospodine Tabuki,

Zaista bi bilo preuranjeno da vas oslovljavam sa Antonio! Zahvalan sam vam na vašoj veliloduš-

nosti, ne usuđujem se da napišem prijateljstvu ali smatram da bih sebi doZvolio previše slobode,

ionako imam utisak da preterujem uvlačeći vas u svoje probleme i odvajajući vas od vašeg uistinu

impresivnog i meni veoma dragog spisateljskog rada.

Hvala vam što ste me podsetili na IME RUŽE. I ja sam kao i vi čitajući knjigu imao utisak da je Eko izlažući projekat lavirinta manastirske biblioteke imao na umu mozak! Odgovori, zaboravljena imena, značenje reči, verovatno se, kako vi lucidno primećujete, nalaze u nekoj od odaja lavirinta

mozga. Pitam se da li ću ja imati dovoljno snage i upornosti kao opat od Baskervila da se uhvatim

u koštac sa problemom? I znanja, znanja pre svega!

Svestan sam, uostalom kako mi i vi preporučujete, da bi možda bilo najbolje da se ne obazirem na problem i da se posvetim pametnijim i svrsishodnijim stvarima. U pravu ste savakako ali to

sprovesti u delo nije ni malo lako.

Setite se samo saveta psihijatara i psihologa, koje čovek može pročitati u skoro svakom časo-

pisu ili magazinu: IZBEGAVAJTE STRESNE SITUACIJE!

Molim vas! Ko bi normalan išao u susret stresu? Ali kako se sačuvati od stresa? Nije stres kiša pa raširite kišobran i molim lepo. Stres po pravilu dolazi i nailazi nenadano ili "sačeka" dva, tri

dana od nekog po vas lošeg toka stvari i onda vas opauči tako da se sve puši.

Srce vam preskače, napadi gušenja učestaju, opšta slabost vam kao plima obuzima telo, strah i anksioznost vam zamagljuju svest...

Verujte mi na reč gospodine Tabuki, iste manifestacije doživljavaju moje telo i moj duh kada na scenu stupi „moj problem“!

Kada bi neko ko nema sličnih problema, pročitao pisma koja vam pišem, verovatno bi se nasmejao i rekao: “Zaludan pop i jariće krsti“!

Većina ljudi ne može da se seti ni šta je doručkovala jutros i tome ne pridaje nikakvu važnost a kamo li da se bakće glupostima tipa:“Ne mogu da se setim imena biljke!"

Mene ta činjenica gospodine Tabuki neće obeshrabriti, nastaviću da se samoistražujem, svestan da ne tražim Kamen mudrosti. Uz vašu pomoć, za koju vas za koju vas usrdno molim,

otkriću puteve, pronaći ću, formirati metode i načine da spoznam korene mog problema, moje

anomalije.

Ovo naprosto moram da uradim! Iz knjige pesama LJUDIMA ISTOČNOG NEBA pesnikinje (moje prijateljice) Jasmine Stijović, citiraću početak pesme MUZIKA KAO IZGOVOR :

„Opet već godinama pokušavam da se prisetim reči

koje su bile sastavni deo sna o mojoj rečenici

Ona ih je dakle pojela.

Sasvim ih je isitnila, smrvila sažvakala;

njih više, moglo bi se reći, uopšte i nema,

rečenica je uspela da ukloni sve tragove,

ne zna se više od čega je nastala ni kako

zapravo glasi.

Uradila je to temeljno, krišom od mene.

Kurvinski.

Zahvalan na vašem strpljenju, s poštovanjem M.P.

P.S. Ništa mi niste napisali povodom mog šestog pisma?