OSMO PISMO

OSMO PISMO

Dragi gospodine Antonio,

Eto usudio sam se, pre svega zbog vašeg insistiranja!

Drago mi je da ste mi napisali ime cveća a posebno mi je drago što nisam bio u pravu skoro paranoično vas svrstavajući u istu kategoriju sa mnom.

Ako ćemo pravo, to mi i odgovara. Ovako ćete potpuno nepristrasno i neopterećeni moći da mi ljubazno pružite pomoć, koju mi uostalom već pružate.

Kažete da vam je žao što ne znate srpski jezik, jer iako ne sumnjate da sam sigurno dobro pre-

veo Jasminine stihove, ipak je mnogo bolje kada se čitaju u originalu. Naravno da se slažem

s vama ali mi prija i to što ste mi naglasili da sam stihove znalački upotrebio u ilustrovanju svog problema.

Potpuno razumem da u stvaralačkom, i pre svega književnom procesu, odnosno u procesu pisanja knjiga, pisac, književnik ima punu slobodu.

Slobo Vujačić-Crnogorac kod Mirka Kovača kaže: “Unošenje biografskih podataka u knjigu to je laž! Prvo: o sebi niko neće da kaže ono što je istinito, drugo: sve što si doživeo je iscrpljeno samim tim što je ograničeno, treće: manjkavo je, jer je poluistina a to je gore od laži.“

Zato i pre svega, volim knjige i misli H.L. Borhesa. I knjige Danila Kiša.

Ne znam da li vam je ime poznato ali vas molim ako nije, da u knjižarama potražite, na primer GROBNICU ZA BORISA DAVIDOVIČA ili ENCIKLOPEDIJU MRTVIH. Dopašće Vam se siguran sam ovaj rasni pisac.

Nemojte mi zameriti što ću Vam citirati deo teksta mađarskog književnika Petera Esterhazija o Danilu Kišu :“...koga je uglavnom bio glas da je Srbin, premda mu je majka bila Crnogorka a otac mađarski Jevrejin, dok on sam, po svemu sudeći, bio jedini Jugosloven, u njemu je kulminirala ona beslovesna ideja zvana Jugoslavija a on je bio skoro jedini egzistencijalni dokaz da različiti narodi nisu stvoreni samo da kolju, već i da obogaćuju jedni druge."

TO BOGATSTVO BIO JE DANILO KIŠ.“ Ovaj divni i istinit opis Danila Kiša, neka vam bude pod-

strek da pročitate makar ove dve knjige koje sam vam preporučio.

Tomas Man kroz usta Faraona Ehnatona u JOSIF I NJEGOVA BRAĆA kaže identično Esterhaziju “Jedni su mrki, drugi crveni, neki opet crni a neki su opet beli kao mleko.....oni imaju krive noseve ili pak pljosnate ili čak i takve koji štrče pravo iz lica; oni se odevaju u šareno ili belo,

u vunu ili lan...ali sve to nije razlog da se ljudi uzajamno ismevaju ili mrze, već je sve to samo

zanimljivo i razlog da jedni druge vole i uvažavaju.“

Oprostite mi na digresiji ali ona ide u prilog vašem odgovoru o autohtonosti autora, književnika i

umetnika uopšte, kako ste to lepo primetili.

Uostalom Fuše je rekao : ”Les paroles sont faites pour cacher nos penses.”

Moram da priznam, mada se bojim da se ne ureknem, da odkako smo počeli da se, vašom

ljubaznošću, dopisujemo, nije mi se još pojavila jedna od onih reči! Puj, puj, puj!

reči! Puj, puj, puj!

Primite najiskrenije pozdrave od M.P.