TREĆE PISMO
Iako sam ga očekivao, kako je vreme prolazilo sve više sam gubio nadu. I onda! Napisali ste mi pismo, odgovorili mi, šta više zainteresovali ste se za moje „probleme“. Hvala vam gospodine Tabuki.
Uzeću sebi slobodu da vas i dalje „obaveštavam“ o problemima/anomalijama koje me prate ili se povremeno javljaju.
I biljke, gospodine Tabuki!
Možda će ovo pismo još više ili bolje „baciti svetlo“ na moj problem.
Naime, postoji biljka kojoj ne znam ime! Jutros sam je video šetajući pored kanala P., odnosno takozvani „muški“ primerak biljke. Biljka se javlja u dva varijeteta: Muška biljka ima izdužene kopljaste a ženska široke srcolike listove. To je niskorastuća zeljasta biljka široko raspro-
stranjena u Prirodi. Njena lekovita svojstva su od davnina poznata i vekovima se koriste u marodnoj medicini.
Pedesetih godina prošlog veka u nedostatku pravih igračaka, odsecali smo duge grane žbunastog Bagrema i ne skidajući s njih bodlje,
mačevali smo se i često povređivali jedni druge. Gruba igra slažem se ali bismo otišli daleko analizirajući korene ili uzroke dečjeg opona-
šanja starijih.
Jednog od takvih dana dobio sam udarac Bagremovom granom i veliki čvrst trn napravio mi je na desnoj podlaktici dugačku i duboku ranu
koja je počela obilno da krvari. “Na psu rana,na psu i zarasla“ bila je izreka koju je često izgovarao moj otac uglavnom kada se radilo o
njemu. Odlučio sam da se držim toga, dobro sam olizao ranu i nastavio da jurcam za drugovima u igri. Rana je i dalje krvarila, ja sam je
lizao a onda je pored nas, vraćajući se s pijace naišla T.....va baka. Spustila je cegere na travu, procunjala malo okolo, sagla se, ubrala
nekoliko listića i pozvala me da joj priđem. Izgnječila je u šaci dva, tri lista, premazala mi njima ranu a jedan dugačak, zalepila preko rane
potpuno je prekrivajući. Usput mi je pričala o lekovitom dejstvu biljke a ja sam jedva čekao da se pridružim svojim drugovima koji si i dalje
besomučno vitlali bodljikavim mačevima. Od sve njene priče ostalo mi je to da biljku mogu da prepoznam „na kilometar“, da je i danas
posle pedeset godina privijam na ranu koju steknem kada sam u Prirodi, na primer na pecanju.
Biljku vam mogu opisati tako dobro da ćete je prepoznati čim je ugledate. Mogu i i da vam je nacrtam, o njenom lekovitom dejstvu mogu da
vam ispričam sopstvena iskustva ali da vam kažem njeno ime, da vam kažem kako se biljka zove, e to zaista nisam u stanju!
Pišete mi da smatrate da bi Krleža da je kojim slučajem bio Nemac, Francuz, Austrijanac i dodajete, pa čak i Italijan, sigurno dobio Nobe-
lovu nagradu za književnost, ako ni za šta a ono za GOSPODU GLEMBAJEVE, koji po vama nisu ni malo lošiji od BUDEMBROKOVIH ili
FORSAJTA, čak naprotiv.
Ne slažem se uvek s njegovim stavovima ali me osvaja njegova obrazovanost i lucidnost a odbija mrzovolja kojom je posmatrao svet oko sebe, gledajući ga sa svog visokog, ponekad čak pretencioznog i nedostupnog Olimpa.
U nadi da vam ne dosađujem,M.P.
Нема коментара:
Постави коментар