PISMA TABUKIJU
PRVO PISMO
Poštovani gospodine Tabuki,
Čitajući vaše knjige, bio mi je izuzetno zanimljiv postupak/način, da na osnovu "usput pokupljenog"
razgovora, slučajno „zakačene“ rečenice, pišete DRUGE FRAGMENTE, MALE NESPORAZUME
BEZ VELIKE VAŽNOSTI, pišete nedovršene priče, stavove iz kitovog ugla, SNOVE O SNOVIMA
...uostalom govoreći o ekvivokama, kažete da ih ne volite previše ali imate dar da ih „nanjušite,“ pa nastavljate: sve što je neuobičajeno, neodoljivo me privlači.
Priznajem da je ovo vrlo pojednostavljen i uprošćen pogled na vaše stvaralaštvo ali ipak sebi dajem slobodu da vam izložim svoj problem koji je u najmanju ruku specifičan i nadam se da će vas zainteresovati. Uzdam se u vašu radoznalost i strasno zanimanje za neobično, neuobičajeno i van klišea.
Imam pamćenje „kao slon“, ali! Ili ipak? Svejedno! U razmeri1% prema 99% postoje reči koje iz-
govorim ili ih čujem, upotrebim ih na pravi i jedini način, udenem ih baš tamo gde treba ali kada bi me neko pitao da objasnim značenje jedne od tih reči, zanemeo bih.
Postoji u mom umu neka zavesa, barijera, blokada koja me sprečava da dam definiciju te ili tih
reči. Njih nema mnogo i one su tu negde, ali skrivene ili zaključane a ključ ne mogu da pronađem. Ponekad iznerviran uzmem Leksikon i potražim dotičnu reč, nekoliko puta pročitam razjašnjenje, objašnjenje, deskripciju... učini mi se da ću to zapamtiti za večita vremena!
Prođe vreme ili prođem ja a onda mi kao s neba padne na pamet neka od tih reči! Nije važno gde
ni kada...dešavalo mi se da pred samo uranjanje u san, iznenada predamnom bljesne kao zapa-
ljen Fosfor ta kobna reč! Malo je reći da od sna i spavanja ne bude ni pomena. Buljim u plafon,
prevrćem i obrćem reč, seciram je...ja ustvari dobro znam njeno značenje, kako bih je inače
pravilno upotrebljavao ali? Nisam sposoban da je precizno i suštinski objasnim.
Ta je reč sama po sebi jednostavna, jednostavno je i objašnjenje koje s vremena na vreme proči-
tam u Leksikonu ali čarolija koja obavija tu reč ili bolje, čarolija koja se upetljala u odnos te reči i mene, ostaje zagonetna.
Skoro da sam se pomirio se s činjenicom da nikada bez pomoći Leksikona neću uspeti, ne samo
drugima nego pre svega sebi, da objasnim značenje tih nekoliko reči ili pojmova.
Pre nekoliko dana sam prelistavajući knjigu Predraga Matvejevića RAZGOVORI S MIROSLAVOM
KRLEŽOM (razgovori započeti 1968 godine), naišao na sledeĆE : "Između jedne i druge riječi
javljaju se sve veće rupe, upravo ponori...“
Iako je to izrečeno u drugom kontekstu, pretpostavimo da u tim i takvim rupama i ponorima nestaju
pojedine reči.
Nepozvan vam se javljam i nepoznat ali ako otvorite kovertu i pročitate pismo a verujem da hoćete
ne zamerite mi na njemu i ako budete imali vremena, odgovorite mi.
Srdačno vas pozdravljam, M.P.
Нема коментара:
Постави коментар