DEVETNAESTO PISMO

DEVETNAESTO PISMO

Dragi gospodine Antonio,

U pravu ste potpuno. Duhovito ali i resko Bredberi upozorava, dobro poznavajući prošlost, da

moramo dati sve od sebe i pojedinačno i zajedno, da se prošlost ne ponovi, da ne postane

budućnost!

Mirko Kovač u knjizi UVOD U DRUGI ŽIVOT u priči U ZNAKU DEMIJURGA ROĐAKO TINA, piše :

"Niko nije u stanju da definiše budućnost a mi smo to radili.

Tu se komunizam uhvatio u koštac s metafizikom.Vreme je samo jednim svojim zamahom podiglo

masku s lica budućnosti i mi smo u magnovenju spazili prazninu."

Filosofski rečeno a i biološki, budućnost nam je u povratku kosmičkom prahu, elementima od

kojih smo sazdani. I u Hrišćanstvu se nad rakom kaže:“ Od praha si nastao, u prah se vraćaš.“

Budućnost nam je u bilionitom deliću karike cikličnog lanca života,odnosno Prirode.

„Ono što nas zanima, to nije brojkama odredljivo vreme.Nas štaviše, zanima njegovo ukidanje u

tajni zamenjivanja predanja i proročanstva koje reči „jednom“ daje dvojaki smisao prošlosti i budućnosti a time i njegov sadržaj potencijalne sadašnjosti," piše Tomas Man u JOSIF I NJEGO-

VA BRAĆA. Na to ću reći : „Sadašnjost je prošlost u kojoj spoznajemo budućnost.“

„Nestanak je spona koja nas spaja s onim što smo bili, pa samim tim i s onim što ćemo biti. S večnim prostorom zagrobnog života kojim se u nedogled prostIre neugasla ljudska duša.

Univerzalna ljudska supstanca“, napisala je Dušica Potić u članku IMPERIJA MESA, povodom

objavljivanja knjige Adama Džonsona PARAZITI POPUT NAS u Kulturnom dodatku POLITIKE, subota 13.avgust 2005.

U HILJADU I JEDNOJ NOĆI u priči „Basnoslovna povest o tučanom gradu“ (343 noć) Emir Musa

gorko kaže: „O ti tajno rođenja i smrti! Zašto nam se i roditi kad mremo? Zašto nam i živeti-kad smrt donosi zaborav životu?“

Ili nešto „pitomije“ iz iste knjige (423 noć):......sve dok im ne dođe Ništiteljka svih naslada, Razdvajačica svih društava i prijatelja, Zulumćarka i Pljačkašica i zamkova i čatrlja, Neimarka

grobnica i Snabdevačica svih grobalja.“

OJ STAROSTI ČOVEČIJA NAKAZO, uklesao je na svoju buduću nadgrobnu

ploču đed Milić Petrović. Imao sam devet godina, pitao sam ga šta to i zašto radi?

Đed Milić mi je pokazao pergament svojih nadlanica, išaran venama i staračkim

pegama i rekao : „Pogledaj mi šake, pogledaj mi lice koje je zborano kao hrastova

kora, da li možeš da zamisliš da sam i ja nekada imao devet godina kao ti sad, da

sam bio dete?“ Voleo sam ga i klimnuo sam potvrdno ali u glavi nikako nisam

mogao da pronađem vezu između devetogodišnjeg dečaka i ovog prastarog starca. “E vidiš (znao je šta se dešava u mojoj glavi), baš zato sam ovo i uklesao.

„Vreme je neprijatelj svemu“, veli Pindar a Borhes: “Vreme je reka koja me odno-

si ali ja sam reka; ono je vatra koja me sažiže ali ja sam vatra“.

Ne znam da li ste gledali film ČETIRI VENČANjA I SAHRANA. Metju u crkvi nad

odrom svog ljubavnika Gareta, pre nego što je izgovorio stihove Vinstona Hju

Odena : “Zaustavite sve satove, isključite telefone, utišajte pse da ne laju....Sada

zvezde nisu poželjne, pogasite ih sve, jer ništa više nema svrhe....“, rekao je:

„Voleo je sahrane više od venčanja, jer, govorio je, bar u njima imaš šansu da

učestvuješ.“

Zanimljivo je mišljenje Marine Cvetajeve koje u knjizi NEOVDAŠNjE VEČE u priči MAJKA I MUZIKA govori o dečjem poimanju budućnosti :

„Za dete ne postoji budućnost, već samo ono što je – s a d a (koje je za njega

- u v e k).“

Pjer Mabij u OGLEDALU ČUDESNOG pak veli: „Strahu od budućnosti, ti daješ

dragocenost trenutku sadašnjosti.“

Glavni lik NESLANE ŠALE Itala Zveva, Mario Samilji, rekao je u basni vrapcima:

„Vi koji uopšte ne marite za budućnost, o budućnosti sigurno ništa ne znate.I

uspevate da budete radosni ako ništa ne znate?“..........

Ali ptičice su bile odlično pripremljene: “Mi smo sadašnjost........a ti, ti što živiš za

budućnost, da li si srećniji?“

Baš sam zabrazdio! Počeo sam da „filosofiram“ bez ikakve potrebe! Ponašam se

kao oni koje sam kritikovao :“ Nema teme na koju JA ne mogu da reagujem „pravom" istinom !

Molim Vas da mi ne zamerite mnogo, povukla me tema. Paskal kaže :“Misli dolaze na i odlaze nasumično. Ne postoji način da se one zadrže ili da se trajno poseduju. Misao mi je pobegla :

pokušavajući da je zapišem umesto toga

pokušavajući da je zapišem, zapisujem da mi je pobegla.“Jedan od glavnih razloga što vam

pišem to što vam pišem je i taj jer se bojim da mi misao ne pobegne.

Postoji još jedna mogućnost! Ipak moram da nastavim, to je jače od mene!

U priči REBUS vi ste napisali: “ Ponekad, rešenje neke zagonetke možemo

da prihvatimo samo ovako :SANJAJUĆI.“ Pa postavljate tezu : „Možda zato što je razum bojažljiv...što mu je draža komplikacija prepuna šupljina i tada naša volja prepušta rešenje snu."

Bilo bi besmisleno tvrditi da snovi nagoveštavaju, predviđaju ili čak jasno „crtaju“ budućnost.

Ali možda se delići budućnosti, zapretani i umotani u osnovnu potku sna, zaista nalaze u našim snovima. Možda je i Frojd shvatajući „bojažljivost“ razuma, toliko pažnje posvetio snovima ?

U delu SPUTNIK LjUBAV Haruki Murakamija, Sumire piše u Documents 1: "Pa kako, onda, čovek

da ne razmišlja ozbiljno (već ispružen u polju, bezbrižno

posmatra kako nebom plove beli oblaci i osluškuje kako trava raste) i još da izbegne sudar (Tras!)? Teško? Ne, nije! Makar s aspekta čiste logike, to je jednostavno. C,est simple. Sanjati! Neprestano sanjati. Ući u svet snova i tamo ostati. I tamo živeti doveka. U snovima nema potrebe praviti distinkciju među stvarima.

APSOLUTNO nema. Zato što, kao prvo, tamo ne postoje granice.“

Salman Ruždi (koga ću sigurno često citirati) u SATANSKIM STIHOVIMA kroz

razmišljanje Mirze Saida o svojoj ženi Mišal, piše:“Oni su joj pričali čak i svoje

snove, mada je samo nekoliko njih sanjalo više nego jedan put mesečno, jer su bili i suviše siromašni da bi mogli da podnesu takav luksuz.“

Branko Miljković, jedan od najvećih pesnika mog naroda, pesmu POEZIJU ĆE SVI PISATI

počinje : “San je davna i zaboravljena istina koju više niko ne ume da proveri."

Dopalo mi se ŽIVOT JE SASTANAK iako vi tvrdite da je to otrcana fraza a posebno nastavak : SAMO ŠTO MI NE ZNAMO KADA, SA KIM, KAKO I GDE?

Ponekad to što ne znamo kada, sa kim, kako i gde, donese sa sobom draž novog, nepoznatog ali primamljivog, uzbuđenje, saznanja...a može da bude i neprijatno, poražavajuće, da bude smrtno

opasno.

Citiraću vam pasus iz knjige KAP ŠPANSKE KRVI velikog srpskog pisca Miloša Crnjanskog :

„Još pre nekoliko dana niste ni znali da postojim...ni želeli,

ni tražili...a sada govorite o smrti.“ Mladi grof Hiršberg u državi Ludviga I Bavarskog, zaljubljuje se u špansku igračicu Lolu Montez, čiji skandalozan život godinama puni stranice evropske štampe.

Poznaje je samo tri dana, na brigu i staranje poverio mu je njen ljubavnik a njegov najbolji prijatelj,

ona, Lola, želi da osvoji i potčini samog Ludviga, dakle, prvi sastanak se održao pre samo tri

dana a on je spreman da se ubije ako ne uspe da je osvoji.

Verovatno ste u pravu kada tvrdite da je to otrcana fraza zbog česte zloupotrebe

ali to ne znači da nije istinita. Posebno zbog toga kako dalje kažete:

ŠTO MI NE ZNAMO KADA, SA KIM, KAKO I GDE i što ne znamo šta nam to

može doneti ili oduzeti. Upotrebom se stvari pa i fraze „otrcavaju“ i „ofucavaju“ ali

setite se dragi Antonio koliko vam prijaju stare udobne cipele u odnosu na nove, još nerazgažene.

Ljubazno vas pozdravljam, M.P