DOĐOH, VIDEH, ODOH !

VENI, VIDI, VICI su bile reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. Za razliku od Cezara ja sam došao, video i otišao poražen. POZIVNICA. Galerija Centra za savremenu umetnost Strategie Art iz Beograda, Višegradska 25-27 povodom 21 godine postojanja festivala BUDVA GRAD TEATAR, organizovala je izložbu "naših priznatih umetnika koji su tokom godina bili učesnici ovog velikog kulturnog događaja (događanja, prim. M.P.) U pozivnici dalje stoji : Strategie Art predstavlja : Milorada Batu Mihailovića, Dušana Otaševića, Voja Stanića, Miloša Šobajića, Nikolu Gvozdenovića Gvozda, Stanka Zečevića, Dragana Karadžića, Naoda Zorića, Mustafu Skopljaka i Slobodana Slovinića. Galerija Strategie Art se smatra elitnom a šta je i ko je elita u ovoj prizemnoj, ubuđaloj, žabokreči- nastoj sredini, određuje se na osnovu nekoliko parametara od kojih je najvažniji novac. Dovoljno je bilo videti prisutne i zaželjeti se svježeg zraka! Od "naših priznatih (od koga, kada i kako?) umetnika...", izdvajam Dušana Otaševića i djelomice Miloša Šobajića. Dušan Otašević je priznat , poznat i zaista umetnik. Isuviše civilizovan i kulturan, nije odbio da se nađe u ovakvoj družini. Pogrešio je! Izložene slike je bolje ne videti! Odavno nisam na jednom mestu video toliko začaurenosti, ukopanosti, nesposobnosti da se za "nokat" pomere stvari, shvatanja, ne usuđujem se da kažem, umetnički doživljaj kao plod dugogodišnjeg istraživanja i korišćenja mentalija. Ono što je pre trideset i u pojedinim slučajevima, i više godina, možda i bilo sveže, mirisalo na nešto novo, čak budilo nade, danas je izlizano, bezubim ustima ižvakano, replicirano do neprijatnosti a već dugi niz godina se prezentuje ovdašnjoj inače ravnodušnoj javnosti, kao sami vrh naše umetnosti. Tz prepoznatljivi stilovi i rukopisi su nemoć da se korakne napred, strah od sebe i svojih (ne)moguć- nosti, strah od nepoznatog a sigurno i relativno dobra uhlebljenost "naših priznatih umetnika." Ovo nije jedina takva izložba. Onaj ko decenijama prati izložbe u Beogradu i ima istinski uvid u stvaranje velikog broja umetnika a nije "profesionalni" kritičar, odavno je postao svestan da su dobre i kvalitetne izložbe u Beogradu ili retkost, "ima ih u tragovima" što bi rekli hemičari ili ih uopšte nema. Pođite do Centra za grafiku i vizuelna istraživanja na FLU, ulaz iz Pariske ulice i vidite šta znači prava izložba! Centar je (tradicionalno) štampao kalendar za 2008 godinu a autor je niko drugi do Dušan Otašević. Pored izvrsno koncipiranog kalendara (koji je štampala Sandra Mrkajić), Dušan je izložio i friz svojih radova koji, kao i uvek kada je on u pitanju, pomeraju "stvari" i predstavljaju čistu i nepatvorenu umetnost. Iako je izložba kamerna, svojom snagom i doživljajem koji gledalac ostvaruje sa Dušanovim delima, daleko nadmašuje izložbu o kojoj pišem, dapače, ne mogu se ni porediti! Iskreno, dosta mi je već fušera, kvazi i nazovi umetnika, koji zahvaljujući retrogradnoj i buđavoj zemlji u kojoj smo prinuđeni da živimo, caruju i što je najgore, "vaspitavaju i školuju" nove generacije mladih umetnika. Bolje reći sputavaju ih, podmeću im nogu i na kraju, nemaju šta da im kaži i prenesu. Nisam besan, nisam ogorčen, samo sam pomalo žalostan što je ovako kako je! P.S. Svestan sam da ću, ako ovaj Blog iko čita, biti izložen pljuvanju i nipodaštavanju ali kao što napisah ispod naslova SUBJEKTIVNO, "...pišem...reagujem...po bilo koju cenu. Stojim i stajaću čvrsto i odgovorno iza toga!