3.

Uradismo Miko Petrović i ja projekat Bogorodičine crkve za grad Pariz. Francuzi nesoji, prekrstiše je poslije u NOTRE DAME ! Neko vrijeme smo se prepirali : oćemo li dva zvonika ili jedan! Miko Petrović je volio dva da među njih smjesti rozetu a ja sam stio po naški, jedan zvonik. U to doba me nervira neki Jago kako smo ga dobri i pošteni Šekspir i ja zvali a u Francusku su ga zvali Igo. E, ti Igo je doodio svaki dan u naš projektantski biro i za ruku vodio jednoga nesoja Kvazimoda, koji je kasnije posta Talijanski pisac ali je mora dodat ime Salvatore.

Jago ili Igo је ima para koliko ti duša oće ali pića i nafake od njega nijesmo viđeli! No neka, s anđelima, što bi reka Miko Petrović. Najkrivlje mi bješe što oni grbo Kvazimodo poče podupirat Mika Petrovića da crkva ima dva zvonika!

Pijemo jedan dan Miko Petrović i ja pet boca Kalvadosa što ni ih je Dr. Ravik kupio od nekakvijeh Eriha i Marije ispod TRIJUMFALNE KAPIJE i zborimo: ja jedan zvonik a Miko Petrović dva...i tako uru po uru, ispismo oni Kalvados. Taman šćah da pitam: što ćemo sad, kad na vrata Jago/Igo i Kvazimodo. Oni će: Bolje ve našli, ja kisjelo: dobro došli. Kvazimodo, ko bi se nada, okle je izvuče pruži jednu bocu Miku Petroviću i reče: "Ovo ti je poslala ROZMERI, dobila je BEBU...

E neka je nazdravlje, povikasmo nas dvojica, Miko Petrović i ja. I kako ni je Roza upitah kurtoazno, dok je Miko Petrović otvara bocu? Igo pomenu TESU, oni grbavi nesoj NOŽ U VODI ali se ništo ne razabrah u to! Počesmo pit, pije i Igo a Kvazimodo se prikučio Miku Petroviću te kroz žvalje mrmolji: "Pozdravila te Rozmeri, te Roza, te Rozeta, pita kaćete se nać, te bolje je dvaput no jednom...doke mi se ne smuči! Skočih na noge lagane: "Miko Petroviću, oli dva zvonika?" "Oću, reče Miko Petrović. "oli ugradit Rozmeri, Rozu, Rozetu među njih ka što braća Mrnjavčevići ugradiše snaju?" "Oću, veli Miko Petrović." "Amin, rekoh ja!"

Ižljubismo se nas dvojica, oni krivo nije zna što će od sreće a vidio sam Jaga kao je popio svo piće dok smo se mi ljubili. "Kvazimodo, rekoh onoj nakazi, dabogda zvonio na oba zvonika i vera se po njima ka grdni majamun a ti Jago, ARPAGONE jedan, mrš otole, vi ste za mene JADNICI!" Pobjegoše oni i kasnije doznam da se i Jago/Igo proslavio ka pisac. Napisa je roman i nazva ga JADNICI!

Što ćeš, vazda se mora pazit što i đe govoriš !