13.

Sjedimo Miko Petrović i ja u Petrograd u jednu kafanu s nekijema Rusima. Meze su ni kruške iz turšije i nečesovi kavijar, bi reka da bazdi na ribu? Da bi ni šljega u drob, podgurujemo ga Moskovskajom i Stoličnajom.

Rusi braća jednako: da zdravstvujet ovo...те ono...те ovi...te oni, od praznijeh boca moga si kuću sazidat! I tako dlanom o dlan pet, šest dana, nakitismo se mi. Taman da počinemo, kad skoči nekakva makanja od čoeka, na glavu mu bješe kačketina a imaše i bradicu ka jarac Joše Mašanove. Podiže čašu i povika piskavijem glasom : "Da zdravstvujet bratstvo radnika i seljaka, proleteri svih zemalja ujedinite se, sva vlast Sovjetima !"

Kafana živnu, počeše se jopet dizat čaše, STADE JEKA , KLEPET I LOMLJAVA....S vakta na vakat se moglo razabrat : boljševici, menjševici, eseri...

Ne prođe malo, počeše se vatat za prsi junačke, sijevnuše sablje, povadiše se Nagani, mišljah biće krvi dokoljena ! U to nešto puče ka grom ! Pade mi nam : puca Zora, no bi mi prejako. "Što je ovo za Boga miloga", priupitah Mika Petrovića ? Ustade Miko Petrović, raširi ruke ka sivi soko krila, podiže koljeno desne noge i zapjeva : OĆEMO LI VUCI GORSKI ZAPJEVATI CRNOGORSKI..."

Zamučaše Rusi ka ono RUBLJOV kod Tarkovskog. Šćah da prifatim pjesmu kad u kafanu utrča mornar s puškom u ruke, vas znojav, VAKULINČUK, kazaše mu neki ime i viknu iz mozga : "AURORA ! Počelo je !" Zna sam da je Zora, pomislim а то što je onako grunulo, то može samo Zora Matuške Rusije ! "Ako je svanulo da nazdravimo", diže čašu Miko Petrović, kad oni jarčić zaciča : "Na ZIMSKI DVORAC, na ZIMSKI DVORAC !" "Ne no ljetnji u ovo doba, ima trides ispod nule", nasmija se Miko Petrović . Popismo i dok se obrnusmo, bjesmo sami u kafanu . "Đe se đede onoliki svijet", upitasmo se u glas Miko Petrović i ja ? "Ođe se vrši VELIKA OKTOBARSKA REVOLUCIJA", trčeći ka vratima izduši jedan kelner, nijesmo ga ni viđeli da je osta i dodade još nešto ka : "BAUK KRUŽI EVROPOM ?!" Skoči na noge lagane Miko Petrović : "Samo ni je to još falilo, nijesu ni dosta Turci no su ne počeli okruživat i bauci!"

Podigosmo čaše, pomozi Bože, ispismo i ižljegosmo iz kafane. Napolje pritisla svjetina ка na pazarni dan u Virpazar. Ima ih od svake fele : brkatijeh vojnika i mornara s ukrštenijem redenicima na prsima, bačaju kokarde s kapica u snijeg, gaze ih i pljuju, đece s bubuljima u rukama, zabrađenih babuški, đedova s bradama do pasa, viđeh jednu guvernantu đe ispušti dijete u kolica niz skaline...puške prašte, konji njište, LJUDI TRPE A ŽENE NARIČU. Junačka nam srca zadrktaše, zagrli me Miko Petrović a MRKE JE OBJESIO BRKE, da je ima TOKE NA PRSIMA, ne bi mu se viđele : "Nije dobro a može bit gore ! Ti BAUK što KRUŽI EVROPOM, za neku godinu banuće ni na vrata ! Nas smo samo dvojica, ja i ti, MALO RUKAH, MALENA I SNAGA, DVIJE SLAMKE MEĐU VIHOROVE..." Pogledah ga pravo u oči i rekoh : "SVE ŠTO DOĐE MI SMO MU NAREDNI !"