PREISPITIVANJE

Da li sam oboleo od Logoreje i skribomanije? Ovo sam pitanje postavio sebi posle ponoći, pred samo "uvaljivanje" u san? Sada, danas, jutros dok u "Paleti" pijem produženi sa mlekom, mislim da sam se ustvari "otkačio"! Prosto naprosto MORAM da pišem, pa čitao to neko (iko) ili ne. Za Logoreju nisam sasvim siguran, ne mogu da se uzdržim a istovremeno strepim da ljudima (prijateljicama i prijateljima) ne postanem dosadan, neizdržljiv, da počnu da me izbegavaju. Kao olakšavajuću okolnost, sebi pripisujem sposobnost da čujem i saslušam druge, vrlo pažljivo i koncentrisano. Dešava se da sagovornika koga su prekinuli u pola rečenice, uspešno vratim na temu iako je "pogubio konce". Ovo je "živa istina" i ne spada u arsenal (svako ga od nas ima) samoopravdavanja. Kako god, ja ću nastaviti da pišem na svom Blogu a dovoljno sam zreo da prihvatim ili bar proanaliziram kritike, zamerke i slično tog tipa ali ih za sada nema. Navali narode! I subjektivno što je moguće više. P.S. Ili ovaj moj Blog niko ne čita ili sam ja nešto zabrljao sa "alatima" i "opcijama", niko ni da me pljune a kamo li da mi kaže zdravo. Je li to sujeta proradila a ovamo prethodno tvrdim da pišem zato što MORAM, pa čitao to neko ili ne?! Ipak nastavljam da pišem. Miško Petrović U Beogradu, 26.Oktobra 2007.