петак, 23. мај 2008.

KLOAKA

Dvoumio sam se između gornjeg i naslova SENKRUP. Obrni, okreni, na isto mu dođe. Kako ko voli neka izvoli, sami izaberite ali tek kad pročitate ovo pisanije. Često ste mogli čuti i U GOVNIMA SMO DO GUŠE. Kad bolje razmislite to je u ovoj zemlji svakodnevica i to mnogo pre Kosovskog boja. Takođe, davno sam iz nekog časopisa, ima tome više od trideset godina, isekao naslov, koji sam špenadlom prikačio za zid ateljea na kojem visi i danas i koji glasi BLATO IZ KOJEG SE TEŠKO IZLAZI. Sve ovo bi moglo biti ilustracija našeg življenja, da nismo direktno uključeni i da obijajući nam se o glavu svakog trena, za nas prestaje da biva sofisticirana, da ne kažem filosofsko-sociološka ilustracija, već je najogoljeniji život koji ovde i sada živimo.Pošto je prokažena HISTORIA odavno prestala da bude, odnosno nikad nije postala MAGISTRA VITAE, imamo i uvek smo imali na pretek Magistara i Doktora ovog ili onog, sposobnih da nam pored VITAE uređuju i HISTORIU a ulažu i besprimeran trud da nam još koliko danas(!) zagovnaju budućnost. Ne smatram da smo po tome jedinstveni u svetu, svaka zemlja/država ima svoje jajare ali po zalaganju gore pomenute gospode da iz govana ne izađemo nikad, garantujem da smo prvi na pobedničkom tronu! Niko nam ne može prići ni na puškomet. Ovdašnjem puku unezverenom od gladi i nemaštine, neizvesne sutrašnjice, čak današnjice, gospoda Magistri i Doktori serviraju već godinama iz svekolike Istorije srpskog naroda jedino i samo(!?) zlatne viljuške sa Milutinovog dvora, dok je Evropa jela.....truć....puć....truć. Puk/narod, „stoka jedna grdna“ nikako da poveže, da pronađe vezu između svojih usukanih stomaka, gladnih očiju i usta i zlatnih viljušaka od pre višeod 600 godina. KLOAKA je na delu! Čoveku koji je U GOVNIMA DO GUŠE nudi se, u krajnjoj liniji problematičan podatak o zlatnim viljuškama a i koja je korist od toga, osim neprekidnog zaluđivanja ionako beslovesnog naroda. Nisam grub ili nepravedan prema sopstvenom narodu, nemam takvu nameru ali podatatak da na izborima republičkim, pokrajinskim, gradskim sve do opštinskih, taj moj narod rano raneći, uredno glasa za one koji su ga ojadili, ojađuju ga i ojađivaće ga dok god budu na vlasti. To svakao ne spada u Oftalmologiju, kao ono...otvorite četvore oči, ne budite slepi kod očiju i slično. Rekao bih pre da je na delu psihopatologija koja nije odskora stečena već je genetski inkorporirana, vekovima unatrag, uz poseban naglasak na amneziju, u svakog Srbina i Srpkinju ponaosob. Hromozomi su modifikovani tako da i kada vam neko godinama krade „iz očiju“, vi glasate za njega. Razum, COGITO ERGO SUM, sopstveno mišljenje, stav.... su na žalost kategorije odavno izbrisane i devastirane. Mogu se naći samo „u tragovima“ što bi rekli hemičari, kod minornih grupa ili retkih pojedinaca. To za sada a i za mnogo vremena unapred, nije dovoljno. Ah, da! ŽABOKREČINA. Po pravilu se glasa za one koji čine žabokrečinu, koji se njen fudamentalni deo. Htedoh reći čast retkima ali me život-KLOAKA svakog časa demantuje. Znam da je politika kurva ali kako razumeti, pojmiti da ruku pod ruku „šeću“ oni koji su nam pojeli dvadeset godina života, ruku krvavih do lakata i ovi koji su s nama protestvovali, dobjali batine, sanjali bolji i dostojanstven život!?

Završavam ali nastaviće se.

P.S. Odlučio sam i imam nameru da poživim 96 godina. Ne da sumnjam, siguran sam da se za sledećih 34 godine, osim sitnijih tz kozmetičkih intervencija, ništa neće promeniti u ovoj zemlji/državi. Mentalitet srpskog naroda...Kaj god! Ili: „Ša pričaš brate?!“

U Beogradu 23.Maja 2008 godine

Нема коментара: