петак, 02. мај 2008.

20.

Sinulo jedno popodnešto ga je sami dragi Bog moga smislit. Plavi se nebo ka oribana sinija, oblaka nema ni na vidik. Sunce sjakti na Zapad ка Obilića medalja. Protegnem se dvaput i sjednem, ni u fiskulturu ne treba prećerivat. Pored mene izniče kelner, poručim bocu Loze i mrvu sira, teke da dođem sebe. Donese momak što treba, Loza ladna, magli se boca, lijek ! Kad eto ti Mika Petrovića : "Jesam li ti reka da ni na Havaje nije ka na Sveti Stefan ?" Popismo, opuštismo se, kad se u mene nešto krenu : „U letnje popodne kad bi žena HTELA ti komšiju zoveš da igrate šaha..." "Okle znaš", začudi se Miko Petrović ? "Okle znam, GRADILIŠTE Brane Petrovića, mene je ka Sveto Pismo !" "Ne pitam te to jadan, naže se Miko Petrović, pa potiše : okle znaš da će bit meča ?" "Crni se đavo počka, počešah se po glavi, kakvoga meča dobri moj i pošteni Miko Petroviću, nećeš ni zar u ovu divotu dovodit kojekakve bokserčine da ni znojem nagrđuju miris borova i Ruzmarina ?" Prevrnu očima Miko Petrović, nasu ni po Lozu, nazva Boga te ispismo : "Slušaj me dobro, okrenu se i obrnu triput oko sebe i kad viđe da smo sami na teracu, produži : čuja si za Fića i Bora ?" "Za Fića Mugošu ne samo da sam čuja no smo i u školu išli zajedno а za Bora...ако nije Boro Popović...?" "Đe ti živiš za Boga miloga, prekrsti se Miko Petrović, Fićo ti je Fišer jadan, Bobi Fišer а Boro je Boris Spaski, svetski prvaci u šahu !" "A tu ti mene pjesmu pjevaš, što nijesi odma reka ?" Prikuči mi se Miko Petrović i na uvo : "Riješio sam da organizujem meč ova dva diva šahovska, da se jednom za svagda vidi i zna čija majka crnu vunu prede !" "Mogla bi ni isples po par rumetinovijeh čarapa za zimu", živnuh ja no me presiječe Miko Petrović : "To je bila stilska figura mrčo, neće se ođe ni pres ni ples ni rumetinove ni ikake čarape ! Došlo je vrijeme da svijet vidi ko je šahista broj jedan, ka što je Kom glava planinama а Kuč muž je Arbanije, tо si mnim čita na gusle pokojnog mi prađeda ?" "I što ni je činit ?" "Ne otvaraj usta, šanu mi Miko Petrović, bez kad Lozu u grlo sipaš. Mnoge su mi Scile i Haribde na put no uz Božju pomoć i tvoju saradnju, svršićemo posa kako valja !" Sjeđeli smo na teracu i zborili do duboko u zoru. Vjetrić s pučine ni je ladio znojna čela. Pred samu zoru ču se kriještanje galebova te podigoh glavu. U jato morskijeh lupeža učinje mi se da sam pozna GALEBA LIVINGSTONA a može bit i da sam se i prevario ? Miko Petrović mi je izložio radnu varijantu plana, onda smo iznosili dopune, sugestije, mišljenja...i usvajali one Mika Petrovića. "Đe si to čuo, od koga, pitam ja ?" "REČE MI JEDAN ČOEK, ne mogu ti reć koji, ni kad, ni đe !" Svanulo je kad smo poručili devetu bocu. Ispružismo se u ligeštule da ohanemo i zaćutasmo. Mučali smo neko vrijeme, gleda sam kelnere kako postavljaju za doručak i više da ne bi zaspa, upitah Mika Petrovića : "Jasno mi je da si meč podijelio, prvi dio će se igrat na Sveti Stefan, što je i pravo. No ne razumijem što ćeš drugi dio selit u Sava Centar ? Iz ove ljepote u oni smogavi Beograd ?" "Ni riječ više, mrko će Miko Petrović : Đorđije Petrović BIČ TIRJANAH je na sablju dobio Bijeli Grad ! Sjeti se koliko je najvisočijih srpskijeh glava panulo da bi Beograd posta središte i uvir srpskijema krajinama ! U Beograd ti je početak i kraj, on ti je Alfa i Omega svega što valja i ne valja u naš narod, svake promjene na bolje i gore, KAMEN STANAC, Turci vele njiove а ја velim naše Istorije! E zato sam odlučio da se drugi dio ovoga meča odigra i završi u našu Prijestonicu ! No prije no što legnemo i viteška tijela odmorimo, stio sam ti reć još samo to, da mi je u ovi čas jedan čoek velji problem a propos šahovskoga boja." Skočih iz ligeštula a ne bi mi lako : "DOK JE MENE NA RAMENU GLAVA a u MOJE RUKE svaka ĆE PUŠKA BIT UBOJITA, kazuj mi ime tog čoeka о мој brate Miko Petroviću !" Ižljubi me u oba obraza Miko Petrović i reče : "Drugome se nijesam ni nada! Pravo da ti rečem radi se o dva čoeka. Prvi, neki Bjelica i nije neka smetnja. On pečati knjige o šahistima, kad je ko i đe prnuo i igra po svijetu nečesove simultanke. On će svoje ime ugurat, pa da se mi iz svoje čapre ispovrnemo! Veći ni je problem neki Vasiljević, vele graditelj piramida. Ne znam još dal mu ZAKON LEŽI U TOPUZU ali mu TRAGOVI SMRDE NEČOVJEŠTVOM ! Oko njega se spominje sila od svijeta, premijeri, prešjednici, sekretari i ko sve još ne ?" "Slušaj me Miko Petroviću, nek im je od Boga prosto а tebe i mene nije potreba da ni se imena po novina povukuju !"

Popismo još po jednu i ojdosmo na počinak, ostalo je Istorija.

Нема коментара: