DRUGA KNJIGA, u nastajanju

SNEŽANA

Nisam izdržala! Ja, ovako hladna (tako me bar opisuju) i uzdržana, zagrlila sam ga i poljubila, čak sam na sopstveno iznenađenje bila na ivici da pustim suzu, i rekla mu u dahu: „Ti si zaista ljudina, čovečina... nisi se uplašio ni predao... živiš i radiš sve i svašta kao da se ništa nije desilo... a i ti i ja znamo mnoge koji su doživeli isto što i ti , i žive kao miševi!“

Bila sam skoro zatečena svojom reakcijom ali mi je on pomogao poljubivši me u obraz i rekao: „ Pa šta drugo da radim, uostalom jebe mi se za infarkt, imam posla preko glave. Držim se prepisane terapije, celo leto sam proveo vozeći bicikl i pecajući, bio sam u četiri slikarske kolonije, sada nastavljam da pripremam izložbe i nemam vremena niti hoću da mislim na to što mi se desilo.“ Naš odnos je vrlo kompleksan, bolje reći nije jednostavan. Ne zbog njega ili ne samo zbog njega i ja u tome imam svoj, pozamašan deo. Moja, sada već neizlečiva navika je da ljudima delim zaduženja i priznajem, postajem dosadna stalno ih propitkujući da li su ih izvršili. On je ljubazan i odgovoran ali zna da mi se suprotstavi, često s pravom, moram da priznam. Umem da „zapnem“ kao mazga oko nečega iako ponekad svesna da sam pogrešno procenila situaciju. Znamo se preko trideset godina, kolege smo po struci, sa njegovom ženom se odlično slažem i često smo zajedno, čak i putujemo po svetu, obilazimo izložbe, bijenala....Sa njim se družim retko i najbolje ako smo samo nas dvoje u društvu. On je za razliku od mene, iako smo isti horoskopski znak (Devica) otvoreniji, ekstrovertniji. Ponekad mi kaže: „Jesam li ja u istražnom postupku, ispituješ me u „tanka creva“ a celo veče o sebi nisi rekla ni jednu jedinu reč?“ Znam da u tome ima istine, svesna sam da često preterujem ali imam i uvek nađem opravdanje za sebe. Sve što sam stvorila, i ime, stvorila sam sopstvenim radom, da talenat ne pominjem, trudila sam se da uvek budem na „pravom“ mestu i u društvu „pravih“ ljudi. Koristila sam i koristim i danas, svaku vezu do koje mogu da dođem ali i ne zaboravljam nikoga! Kad god dođem u Beograd iz „belog sveta“ zakazujem sastanke, odlazim na otvaranja, viđam se s ljudima i zašto da krijem, usput skupljam zanimljive informacije.

Nisam zlobna ni pakosna, umem, znam i ja da pomognem drugima, o tome neka oni govore. Svesna sam da o meni preovladava mišljenje....Nikada ne pričam o sebi ili dajem samo najosnovnije benigne informacije, oprezna sam, opekla sam se u životu više puta.... ali počela sam da govorim o njemu

Sa njim može da se razgovara o bilo čemu i prijatno mi je u njegovom društvu iako se retko sastajemo. Pretendujem da sam obrazovana, radoznala, stalno čitam, pratim dešavanja u svim oblastima, mada evo, samoj sebi moram da priznam, često uzimam stvari „zdravo za gotovo“, ubedim sebe da verujem, i pored urođene mi i istančane opreznosti, umem da „uletim“ u priču i da se tvrdoglavo držim nje, čak i kada sam bolno svesna da sam u zabludi. Ali to sam ja! Opet ja o sebi! To je valjda zato što ne izgovaram reči i sama sam sa sobom.

Kako sam ono rekla...otvoreniji, ekstrovertniji...pa to nije baš cela istina o njemu. Dešavalo se, dok na njihovoj terasi pijemo kafu, da on odjednom iščezne! U početku sam mislila da je otišao da...recimo piški ili pije vodu, da donese nešto.... Ne!, on bi sa biciklom ili peške otišao na obalu reke, i ne bi ga bilo po nekoliko sati. Valjda on tako „puni svoje baterije?“ Potrebno mu je da neko vreme bude sam (a kome nije?) i kad god to snažno oseti, on ustaje i odlazi. Bila zima ili leto, njega možete pronaći ako ga tražite ili vam nešto treba, pored reke. Ustvari najčešće leti. On naprosto obožava leto! Neverovatno je to kako najbolje funkcioniše (njegove reči) kada svi „popadaju“ od vrućine. Šaleći se kaže: „čarape skidam tek kada živa u termometru pređe plus 35 stepeni Celzijusa.“

Nije on neki osobenjak, voli ljude, žene posebno, rekla bi njegova žena, (i slika ženske aktove), vole i njega i ima dovoljno prijatelja, naravno mnogo više prijateljica ali najviše voli kada je sa svojom ženom. Više od trideset godina su zajedno i još uvek imaju o čemu da pričaju, ćućore, pijući kafu u nekom „njihovom“kafiću, a imaju i mesta koja im ko zna zbog čega nešto znače i tu ručaju ako se desi da su oboje u gradu. Volim ih oboje i ne zavidim im ali ponekad poželim da i ja imam nekog kao što je on pored sebe. Oni se toliko vole da mogu i da ćute sedeći zajedno. Svašta im se dešavalo i dešava u životu ali oni jedno drugo „podižu“ ljubavlju i pozitivnom energijom.

Dobar je umetnik i uprkos godinama i dalje radoznao, istraživač. Odabrao je sam svoj put i dosledno ide njim, ni malo se ne trudeći da se (sada već godinama) bilo kome dodvori ili prikloni. Taj njegov put je najteži, pun odbijanja, poricanja, negiranja ali on tera svoje. I posle više od trideset godina, njegova umetnost je stekla svoje zanimljivo i samosvojno mesto na likovnoj sceni, ne samo u Srbiji.

Da ne zaboravim, on je i lep, plavook čovek, skoro sasvim sed ali tako „mlad duhom“ da mu niko ne veruje kada kaže koliko ima godina.

Bilo bi me malo sramota kada bi saznao šta mislim o njemu i kako ga vidim, ne zato što to nije istina, naprotiv, ali ja sam ja, imam naprosto strah od ovakvih izliva iskrenosti. Srećom ovo ostaje u meni.