Dragi Antonio,
Ne mogu da odolim a da vam ne ispričam ono što mi se dogodilo pre četiri dana! Na poziv Muzeja savremene umetnosti iz Beograda a povodom izdavanja tri toma MODERNA UMETNOST 1770 - 1970 - 2000 Đulio Karlo Argan - a na srpskom jeziku (izdavač je odlična izdavačka kuća CLIO), u Beograd je doputovao Akile Benito Oliva koji je posle smrti Đ.K.Argana a po prethodnom dogovoru napisao treći tom.
Predstavljanje knjige(a) nije odmaklo od konvencionalnog a ni Oliva, uz dužno poštovanje njegovom znanju a posebno šarmu, se nije "pretrgao", održavši jedan klasičan školski čas. To sam i očekivao pa se nisam osećao prevarenim, bilo mi je stalo da vidim čoveka koji me pre tridesetak godina, svojim tada novim uglom posmatranja, čak prevrednovanja ukorenjenih stavova, zaintrigirao.
Elem, kad je promocija završena, saopšteno je da će Oliva potpisivati knjige onima koji to žele. Naravno kupio sam treću knjigu koju je on napisao i probio se kroz masu do njega. Bio mi je okrenut leđima pa sam ga lako dotakao po ramenu. I gle iznenađenja! Akile se okrenuo, pogledao me, nasmejao se, pružio mi ruku i poljubio u oba obraza govoreći: "Ciao caro amico, come stai?" "Va bene, va bene", odgovorio sam pružajući mu knjigu.
Interesantna je činjenica da mi se to ne dešava prvi put! Pre više godina kada je beogradski FEST zaista bio svetski festival filma i privlačio najpoznatija imena iz sveta filma, dogodilo mi se da Erland Jozefson napusti svoju pratnju, priđe, pozdravi me i poljubi kao starog prijatelja na zaprepašćenje svekolikog filmskog i novinarskog društva.
Prijateljski vas pozdravljam, M.P.
Нема коментара:
Постави коментар