ŠEZDESETO PISMO

Dragi prijatelju Antonio,

„Izlanuo“ sam se i podatak da se nas dvojica dopisujemo je izašao na “videlo dana!“ Koliko god sam želeo da to ostane samo „naša“ stvar, sigurno je da sam u trenutku slabosti podlegao sujeti! Zameram sebi nedostatak koncentracije i volje, nesposobost da sačuvam ono do čega mi je stalo samo za sebe. Imam "putera na glavi" u ovom (i ne samo u ovom) slučaju, neću se pravdati jer opravdanja nemam pred sobom a i nema svrhe. Činjenica da sam "samo čovek", samo ljudsko biće, ni malo ne menja na stvari već se čak može samtrati opovrgavanjem svega što sam vam o sebi pisao i trudu da po svaku cenu budem i ostanem svoj.

No, kako bilo, dobio sam nekoliko ponuda od izdavačkih kuća koje su zainteresovane da objave našu prepisku. Dragi moj Antonio, ni na pamet mi ne pada da im dam vaša pisma! Međutim, skoro da sam odlučio da im predam svoja pisma vama, naravno ukoliko se slažete s tim? Toliko sam izgleda bio brbljiv otkrivajući prepisku s vama, da već danima dnevna i periodična štampa objavljuju "delove" naših pisama?! Izgleda da je najbolje da im dam svoja pisma i prekinem lanac objavljivanja, sada već nebuloznih, neistinitih i fantasmagoričnih tz naših pisama. Smatra, da sam dužan da vas o ovome obavestim i zamolim za mišljenje i eventualno odobrenje.

Nemojte mi mnogo zameriti, vaš M.P.

P.S. Neko je nekad rekao: “Kakva je to tajna ako je nikom ne kažeš?“ I pored toga, ožalošćen sam i rezigniran! Zar čovek , ako izuzmemo pobude (sujeta, oholost, hvalisavost....), zaista nikom ne može da saopšti bilo šta a da sutra ne čuje i to sa više strana, deformisano i unakaženo ili bar netačno.

P.P.S. Pitali ste me za Tri Sorele, znate da znači tri sestre ali šta je to i zašto se tako zove? Dao sam vam objašnjenje oko Svetog Stasija i potpuno smetnuo s uma da vi ne znate ono što je nama/meni notorna činjenica. Naime, u Prčnju koji se ceo pruža duž obale Bokokotorskog zaliva, negde na sredini se nalazi neobična kuća, ustvari tri istovetne kućice na sprat sa šiljastim zabatima i po jednim prozorom. Prozori su zazidani davno, ostali su samo okviri od rezanog kamena. Legenda kaže da su u toj kući (te tri kućice sa zajedničkom osnovom i tri odvojene sobe na spratu) ima tome, živele tri sestre, sve tri zaljubljene u tri pomorca. Svakog dana bi izlazile svaka na svoj prozor i gledale u more čekajući da im se ljubljeni vrate. Vreme je prolazilo, pomorci se nisu vraćali, sestre su ostarile i naložile da im se prozori zazidaju a one su se do smrti zatvorile u svoje sobe.

Eto moj dobri Antonio, to vam je priča o Tri Sorele