MAJSTORI, MAJSTORI...A BOGAMI I PREDUZIMAČI

Verujem da se sećate filma Gorana Markovića: „Majstori, majstori.“

U jednoj od poslednjih scena, pijan nastavnik kojeg igra Aleksandar Berček, maestralno recituje pesmu (mislim) Aleksandra Sekulića MAJSTORI, MAJSTORI. U svom dugom životu skoro da nisam čuo/slušao da neko sa takvom unutarnjom snagom, iz svake pore svog fizičkog i duhovnog bića, izbaci iz sebe pesmu, nadgradi je, da joj neslućene dimenzije...A pesma je jedna od najboljih pesama koje znam. Ako apstrahujemo njegovu Hajdegerovštinu, Berček je kao glumac, ČUDO NEVIĐENO! Ali vratimo se pesmi, majstorima. Pesnik se žali na majstore koji mu rade ovo i ne rade ono, muku muči s njima. Naravno, njegovi majstori su bili Dedinjaši na čelu sa J.B.T. i „krojili“ mu (i nama) život kako su hteli. Neke bitne razlike (osim vlasti koja je u ovom slučaju nebitna) u ponašanju, postupcima, radu i neradu, otaljavanju posla, ošljarenju... između njegovih i mojih/vaših majstora, nema. Preko „veze“ nađeš Preduzimača, on dovede majstore, sprijateljiš se s njima, mladi, vredni, ne staju, znoj curi u potocima s njih, kuvaš im kafe, kupuješ pivo, ispovrneš se do ne prepoznavanja samog sebe, muka te naterala, nisi ih zvao iz hira, a oni, majstori, čim okreneš glavu, fušere, zajebavaju, može im se nije njihovo. Grčiš se da prikupiš lovu, svaki dinar ti je kao Mon Blan a majstori jedva čekaju da izađeš. Kada se vratiš, od silnog krša, kucanja, burgijanja, lupanja, gletovanja, krečenja....ne uspevaš da vidiš, da sagledaš šta su to uradili. Ti ustvari jedva čekaš da odu, da ih se otarasiš, misliš: „Završite to već jednom!“ I to je kvaka! Jedna od mnogobrojnih kojima majstori barataju. Svesni su da bez njih ne možeš a vode se za principom (ko zna kada i kako usađenim u majstorsku dušu i um?) što lošije to bolje. Popizdeli bi da to njima neko radi! Samilosti i sažaljenja u njih nije i nema! Svi smo mi njima isti, zbrzaj, smuvaj i uzmi pare. Tu sada dolazimo do Preduzimača. Preduzimač je notorni parazit koji živi od njihovog rada. Oni su srećni što im nalazi posao a on im plaća dnevnice. Mali deo novca odlazi za materijal (jer on ima „svoje ljude“ kod kojih kupuje ispod cene) a ostatak uzima Preduzimač. Krečenje se radi po ceni od 1,5 Evra po kvadratnom metru a Preduzimač moleru plaća dnevnicu od 20 Evra. Račun je prost: 100m2 X 1,5 Evra = 150 Evra. Majstori umesto da sjebu Preduzimača koji ih izrabljuje, srećni što uopšte imaju posla, sjebu mene/vas. Pogrešno usmerena osveta, razumljiva zbog situacije i zemlje u kojoj živimo ali ide preko moje/vaše grbače. Vrzino kolo u kojem se, okolnostima primorani nalazimo i iz njega izlazimo osiromašeni, jadni i bedni i nezadovoljni urađenim poslom za koji smo dali (za mene/vas) ogromne pare.

Krcat životnim iskustvom, siguran sam da se u dogledno vreme ništa u ovoj oblasti ( a i šire i duže) ništa neće promeniti. Ponoviću reči F. Bacon-a (slikara): „Može se biti optimista i nemati nade.“