JELENA TRAJKOVIĆ

Izložbe/Projekat: „Upotreba čoveka“

1977 godine Aleksandar Tišma je dobio NIN-ovu nagradu za roman UPOTREBA ČOVEKA. Svesno/nesvesno/podsvesno, Jelena je svoj Projekat nazvala istim imenom. Ako apstrahujemo prethodno izrečeno, Jelena je na raspolaganju imala JUČE, DANAS i SUTRA, ili PROŠLOST, SADAŠNJOST i BUDUĆNOST kao bezmerno polje za pronalaženje i istraživanje UPOTREBE ČOVEKA.

Ne želeći da se rasplinjavam i pominjem eklatantne primere upotrebe i manipulacije čovekom, nastavljam o Jeleninom Projektu. Lucidno i kao sastavni i nerazdvojni deo Projekta, Jelena ostvaruje interakciju između umetnice/sebe i publike. Pre nego nastavim moram da pomenem da Projekat ima svoje trajanje, koje se proteže od dve prošlogodišnje izložbe u Maloj Galeriji ULUPUDS-a i BLOK galeriji N. Beograd, do sadašnjih u Galeriji „Zadužbine Ilije M. Kolarca i Galeriji FLU. Dakle, Jelena se nije zadovoljila samo izlaganjem svojih radova već je još prošle godine, dobro znajući šta hoće i šta želi, planirajući ove sadašnje izložbe, „uposlila“ publiku, ne dozvolivši joj da bude puki posmatrač/konsument, provocirala je, izazivala i zahtevala povratnu reakciju, mišljenja, i kako sama kaže: ličnu percepciju svakog posmatrača pojedinačno. Kao neodvojivi deo izložbe, publici je ponudila upitnik sa vrlo određenim pitanjima koja su se ticala teme koju je obrađivala. Prošlogodišnji odgovori publike sada su predstavljeni u vidu digitalnih zapisa na novim slikama ali na zidovima i izlozima Galerija. Jelena, umetnica, je ostvarivši akciju i reakciju, interakciju, bila na mnogo načina isprovocirana da u koncipiranju i razradi sadašnjeg Projekta/Izložbi, iskoristi i mišljenja i stavove publike, koji su joj ukazali na neke nove puteve i poimanja teme UPOTREBA ČOVEKA. Nekoliko puta sam bio prisutan dok je Jelena na Lap topu precizno radila ljudsku figuru u sedećem položaju ili u Start poziciji. Objašnjavala mi je svoju ideju/ideje i meni je to zvučalo i izgledalo zanimljivo.

Kada sam otišao na njenu Magistarsku izložbu u galeriji FLU, bio sam zadovoljan! Jelena je prevazišla moja očekivanja. Priča i razgovor su jedno a precizno i konsekventno realizovanje zamišljenog i izvedenog, zaokruženog Projekta, u potpunosti druga stvar. Umetnica Jelena Trajković je svojim Projektom UPOTREBA ČOVEKA pokazala da bavljenje umetnošću, pored

talenta, podrazumeva, tačnije zahteva od umetnika/umetnice, beskrajnu radoznalost, razmišljanje i koncipiranje, iz svih „uglova“ sagledavanje, maksimalno korišćenje uma i sposobnost primanja i prihvatanja stavova sa „strane“, od drugih, koji se mogu uz mentalnu obradu i prilagođavanje sopstvenom kodu, iskoristiti i inkorporirati u rad, Projekat.

Završiću parafrazirajući reči iz narodne priče „Tamni Vilajet“: „Ko nije video Jelenine izložbe, žaliće a žaliće i onaj koji je video“. Žaliće što možda nije pomnije, koncentisanije „ušao“ u Jelenin svet, koji je u suštini naš jedan i jedini svet.

Beograd, 12. Maj 2009