NIRVANA, TABULA RASA, BLEJANJE

Čist um. Necu se ovde i sada baviti „Kritikom čistog uma“, ostavljam to po strani ili za drugi neki put. Dakle, čist um! NIRVANA podrazumeva, uz dugotrajno, posvećeno, uporno i predano vlastito mentalno, fizičko i fiziološko učešće, dostizanje potpunog pročišćenja, očišćenja, ispražnjenja uma. Zvuči rogobatno, odbijajuće, ali ako se shvati da je suština u stapanju sa kosmičkom večnošću, smisao postaje jasan. Često sam šaleći se znao da poredim Budu sa Svetim Avgustinom. I jedan i drugi su živeli punim tz svetovnim životom, Buda je bio oženjen i otac a Sveti Avgustin je kao rimski patricije, zajedno sa svojom majkom priređivao orgije, prepuštao im se i uživao u njima. A ondak! Obrnuli ćurak naopako. Da li im je bio pun k.... svega, da li više nisu mogli da „očima“ vide svoje bližnje i daljne, kako bilo, obojica su „pukli“ i otpelali se na dijametralno suprotni pol. Sve bi to bilo lako shvatiti i prihvatiti da se nisu „latili“, svaki na svoj način sređivanja božansko - kosmičkih poslova. Ne želim da prepričavam Budina dostignuća i postignuća, niti spiskove zapovesti, pravila i regule Svetog Avgustina ali se moram osvrnuti na uticaj koji su svojim „radom“ ova dvojica ostavili svetu u nasleđe. Ako izuzmemo uzdržavanje od seksualnih odnosa i još nekoliko manje važnih pravila dirigovanih vremenom u kojem su nastala ili su plod ličnih opredelenja, Budino učenje je i danas prihvatljivo. Vekovi su ga naravno modifikovali, narodi ili određene grupe prilagođavali svojom uzusima ali je suština u biti ostala netaknuta: „dostići večno blaženstvo.“ „Ako zgaziš mrava, biće potrebno deset hiljada godina (i bezbroj reinkarnacija) da „otplatiš“ svoj greh. Šta je ovo ako ne Hristovo:“Ljubi bližnjeg svoga...“ Ipak, to bi nas odvelo u analizu kompilacija i uzimanja, pozajmljivanja iz drugih religija stavova, mišljenja, pravila koja odgovaraju religiji koju stvaramo, započinjemo.

Sveti Avgustin je „prosvetlivši se“ takođe započeo uporan i celoživotni „rad“ na očišćenju uma. Za razliku od Bude koji je zagovarao meditaciju, Sveti Avgustin je svoje pročišćenje koncipirao na zagađivanju ljudskog/hrišćanskog uma. Molim!? Zagađivanju uma!? Čitajte Svetog Avgustina i vrlo brzo ćete shvatiti da se njegov način pročišćenja zasniva na uvođenju PRVOBITNOG GREHA u osnov ljudskog postojanja i bitisanja na ovozemaljskom šaru. Preobraćenici su „veći katolici od Pape!“ Rođenjem, dolaskom na svet, dobijamo u nasleđe greh našeg praoca i pramajke. Grešni se rađamo! Tvrdo i isključivo. Kao začin dodajem Joyce-a: "Supruga i družica Adama Kadmona: Hava, gola Eva. Nije imala pupka. pogledaj. Neokaljano krilo, nadutonabreklo, štit od napeta pergamenta, ne, bijelo nagomilana pšenica, istočna i besmrtna, u sve vijeke vjekova. UTROBA GRIJEHA." Pa opet Joyce, ULIKS druga knjiga: ".....dok je ona druga naša pramajka (Eva) s kojom smo povezani beskonačno dugim pupčanicama sve nas sjeme naše rod i porod naš prodala za pišljivu jednu jabuku." A šta je prvobitni greh? Bog Otac, Kreator, savršeno mirno i staloženo posmatra kako Đavo preodeven u šarenu, lepu i pametnu zmiju, uspeva da nagovori Evu i Adama da pojedu plod (jabuku, paradajz...) sa drveta Poznanja. A kolizija? Šta je izgovorio Svemogući stvorivši životinje? Plodite se i množite! Sledi pitanje: zašto je Adamu stvorio drugaricu, ženu, Evu? I onda naivno, okusivši plod, shvataju da su goli/nagi! Ma šta mi napriča. Eva do tog trenutka nije „videla“ Adamov visuljak niti je Adam „video“ njenu ribicu. Da nije bilo Đavola nikada ne bi shvatili da su kompatibilni i da je logično da se Adamov visuljak nađe u Evinoj ribici. A pored i oko njih hiljade i milioni životinja koji se plode i množe. Crkvi je kao instituciji i ideološkom gigantu koji evo traje 2000 godina, naravno odgovarala Avgustinova koncepcija.

Došla joj je kao kec na deset. Inkviziciju da i ne pominjemo. E to je zagađivanje uma, pranje mozga. Uvek, u svakom trenutku, svuda i na svakom mestu, čovek, muškarac, žena, hršćani, žive i delaju uma očišćenog i ispražnjenog od svega osim jednog jedinog podatka da su grešni! Mizantropski i nacistički! „Kada sam se već rodio grešan, de da svojoj sestri Lukreciji napravim dete“, odluči Cezar Bordžija. Otac mu Aleksandar, Papa i Božji namesnik na zemlji, naslednik trona Svetog Petra, bio je bludnik da mu nema ravna u Istoriji. I on je pored bezbrojnih žena koje su se smenjivale u njegovoj postelji, takođe uspeo da se nasladi čarima rođene ćerke. Quod licet Iovi, non licet bovi.

Sveti Avgustin je svojim bulažnjenjem o grehu sa kojim se rađamo uz svesrdnu pomoć Crkve kojoj je pripadao, na bezdušan način OČISTIO umove generacija i generacija.

Poreklo TABULA RASA je u jednom mestu Aristotelovog dela „O duši“, III / 4.

Izraz se najčešće upotrebljavao da bi se označilo da ljudska duša nema nikakvih urođenih ideja, predstava. Ergo, čovek se rađa kao da je već u Nirvani. Možda je ovo Sofizam ali se neminovno nameće kao zaključak. Ništa od toga! U našim genima su sadržane sve ideje, predstave, sav duh i mentalije naših predaka, o bezmernom Kosmosu čiji smo deo, nije potrebno ni govoriti. Buda je bio svestan ove činjenice i zato je insistirao na meditaciji kao jednom od načina za očišćenje uma od svih ideja, misli i primisli. Neosporno je da mi od rođenja učimo i saznajemo ali je besmisleno (danas i sada) tvrditi da se dete rađa lišeno bilo kakvih ideja i predstava. Svaka čast i čest Aristotelu i njegovim sledbenicima, moralo se početi od nečega. Evolucija ljudskog uma je dovela do novih i preciznijih saznanja nego što ih je nudila Tabula rasa.

I na kraju BLEJANJE. Izraz je novijeg datuma i u jednom delu se poklapa sa našim nekadašnjim gluvarenjem. Ali Blejanje sadrži i drugi mnogo bitniji segment. Blejač se u pojedinim trenucima potpuno obuzet Blejanjem, nalazi na pragu Nirvane ili Tabula rasa. Ulovite priliku i pogledajte oči Blejača kada je sam. Videćete prazninu, ništavilo, neprisutnost bilo čega. Iako sam još kao dete odlučio da celog života „ofucavam“ svoj um, neprekidno ga „filujući“ idejama, predstavama, zamislima, podacima, nekoliko puta mi se desilo da se bukvalno Zablejim. Mantrom koju godinama pred spavanje izgovaram u sebi, nikada nisam uspeo da postignem to stanje u kojem sam potpuno praznog uma! Kako je dolazilo do toga, zašto, iz kojeg razloga, ne umem da objasnim. Logiku odbacujem jer se držim reči onog umnog Francuza (pronađite na kojeg mislim) :

„Logika odana sluškinja, nudi lažna rešenja.“ Ne verujem da sam usamljen.