STRES

Kaže mi Jasna da je pročitala, čula na TV.... rezultat skorih istraživanja u kojima se veli da STRES ne predstavlja opasnost po život čoveka kako se to do skora, do juče, mislilo. Ja sam neposredno pre toga na glas izgovorio STRES TIHI UBICA, slogan kojim medicinari godinama opominju pučanstvo na opasnost od stresa. Nas dvoje se trenutno nalazimo u središtu stresnog HURRICANE a ne možemo se požaliti da nam nije bio prisutan u skoro svakom trenutku našeg tridesettrogodišnjeg zajedničkog života. Jedna od najvažnijih ako ne i glavni uzrok mog infarkta je bila eksplozija nagomilanih stresova. „Pišući“ Tabukiju, u jednom od pisama sam rekao „da stres nije kiša, pa otvorite kišobran i gotova stvar.“ Nastavio sam: „stresovi se slažu jedan na drugog sve do inicijalnog koji kao udarena kapisla učini da akumulirana masa (stresova) eksplodira.“ Umire se i ne umire od stresa kao uzroka. Znači: „mož’ da bidne ali ne mora da znači.“

Međutim ovo sa „najnovijim“ istraživanjima koja su pokazala da stres može da bude čak i pozitivan, podsetilo me na davnašnju priču o puteru. Ukratko: Pre skoro četrdeset godina digla se velika frka o štetnosti putera/butera/maslaca po zdravlje ljudi. I tada su naučna istraživanja (američka a čija bi bila?!) dokazivala da konzumiranje putera uzrokuje začepljenje krvnih sudova i neposredno dovodi do infarkta ili moždanog udara. U to doba cigarete niko nije ni pomišljao da pominje kao štetne po zdravlje. Dobro se sećam velike reklame za KENT na Igumanovoj Palati šezdesetih godina i reklama za isti na državnoj (tada jedinoj) televiziji. Kvaka je bila da se zaustavi i spreči ogromna proizvodnja i distribucija holandskog putera (najboljeg kvaliteta) na američko tržište. Prost primer: holandski od kravljeg mleka napravljen puter ili američki puter od kikirikija. Pa jeb’o te, taj kikiriki puter zapinje u grlu, lepi se za nepca, ne mo’š ga progutati! A šta se dešava kada dospe do krvnih sudova, a? Udare ameri to na velika zvona, prestane svet da kupuje holandski puter i holanđani šta će, pobacaju grdne količine putera u more. Vrate se lalama, ponekoj vetrenjači i relativno maloj proizvodnji sireva i cigara. I prođe tridesetak godina, čitam: puj pike ne važi, opet naučna istraživanja, puter se proglašava za izuzetno zdrav i ljudskom organizmu potreban i neophodan proizvod.

Moja majka nikada u svom osamdesetdvogodišnjem životu nije probala (ni liznula!) ulje ili kako se to nekada zvalo, zejtin. Sve što sprema, sprema na svinjskoj masti. A kod lekara je poslednji put bila kada je rađala mog mlađeg brata, dakle pre 61 godinu! Ostarila je, smanjila se i malo pogrbila ali je rumenih obraza i „čiste“ glave. A i povodom štetnosti masti po ktvne sudove bivalo je naučnih podupiranja i preporuka da se koristi samo ulje od kukuruznih ili suncokretovih klica.

Generalizacija je uvek u osnovi pogrešna. Ljudi su preživeli ratne strahote, klanja i streljanja, ku’š većeg stresa?! i ostali živi i zdravi. Tako su sazdani, psihički i fiziološki. Ja pripadam onoj grupi ili populaciji kojoj stres pričinjava tegobe, ruinira ih i ne retko ubija. Često možete čuti: „Šta smo sve preživeli (poslednjih dvadesetak godina), dobro da smo još živi.“ Pa i nismo. I bez pomoći Statistike svako od nas je poznavao, družio se ili su mu bili rodbina, gomilu ljudi, žena, dece i muškaraca, kojih više nema među nama. Umrli su. Većina od posledica stresa/stresova. Da li dalje razglabati o stresu? Ne! Kako rekoh: „Budućnost postaje poznata tek kada prođe, kada postane prošlost.“