недеља, 05. октобар 2008.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

BOJANA

Bio je iskren: „Nije mi na pamet padala sve do večeras kada ste vi javili. Ne razumem zašto me nagovarate da je zovem i zašto nsistirate je da zapišem njen telefonski broj. Posle njenog: “Hajde dođi, on je....“ sledilo je: „Opet je pobegla!“ I pored toga tražila je od njega da me zove. Kazao je da nije želeo ni hteo da bude grub ali je odbio, “Uostalom, rekao je, da je htela da razgovara sa mnom mogla je sama da me pozove.“ „Više od trideset godina je prošlo, nismo imali nikakav kontakt, nismo se viđali, živim sa ženom koju volim, mislim da je besmisleno da se ponaša kao šiparica. Ako je želela da me čuje ili da razgovara sa mnom, mogla je to da uradi sama.“ Bio je u pravu ali prosto nisam imala snage da mu čujem glas, istovremeno to želeći više od svega!

Zaljubila sam se u njega kao šiparica od šesnaest godina. On je imao, još malo, pa dvadeset. Za mene je postojao samo on, ni mama ni tata, ni sestra ni brat, ništa mi nije bilo tako važno kao on! Bilo mi je dovoljno da sam pored njega, da ga gledam i slušam, bez obzira na ostale kojih je uvek bilo oko njega. Nije mogao da me se „otrese!“ Evo šta mi je rekao nepunih pola godine pre nego što se oženio, na našem poslednjem sastanku i viđenju: „ Ti spadaš u nekoliko od grehova mog života. Bila si devojčurak od šesnaest godina i ludo zaljubljena u mene. Naravno da mi je prijalo to ali me istovremeno i „gušio“ tvoj srneći, neprekidno uperen u mene, pogled, tvoja tiha nametljivost i neprekidna prisutnost. Bila si zaista lepa, lepa kao neka Indijka.Tvoje oči su imale oblik badema, tvoja divna gusta kosa...ali najviše su me privlačile tvoje velike lepe sise! Zbog tebe sam „raskinuo“ sa Lj.“ „A ustvari, bilo pa prošlo, ne može se vratiti i ne treba.“ „Oprosti mi suze koje si prolila zbog mojijih nedolazaka ili izneveravanja ali moram da ti priznam da, iako sam te voleo, nisam umeo ili znao da se trezan suočim s tobom, bilo mi je teško da ostanemo sami, nismo umeli da ćutimo zajedno, među nama je uvek vladala neka napetost! Izvini ali ću morati da citiram mog omiljenog pisca Bohumila Hrabala koji to mnogo bolje od mene kaže :“...da je najljudskiji odnos čoveka prema čoveku tišina.“

Želim ti od srca sve najbolje.

I to je sve što imam od njega

Нема коментара: