Sa zadovoljstvom sam i osmehom čitao vaše poslednje pismo. Sličnost između vaše bake i moje majke je bar što se tiče autosugestije, frapantna. A kada sam pročitao da nikada u svom životu nije u sebe "unela" ni jedan jedini lek, osećam potrebu da vam kažem da moja majka tri puta dnevno, sa malo vode, uzima po jedan aspirin. To je posledica jednog razgovora i beskrajnog poverenja u Dr. I.P. našeg porodičnog prijatelja, poznatog interniste. Naime, Dr. I.P. je pijući kafu sa mojim roditeljima jednog jutra pre trideset i više godina, rekao da aspirin ako se uzima u razumnim dozama, pomaže čišćenju krvnih sudova i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. Moja majka je to "primila k znanju" i do dana današnjeg se drži toga. Njoj je aspirin lek za sve bolesti. Uz njenu snažnu autosugestiju obična mala tabletica aspirina čini čuda, bar kada je ona u pitanju.
A sada se selim u digresiju, navikli ste već na to. Setićete se da sam vam u jednom pismu pominjao Frenk Lojd Rajta kao muža ćerke Marka Miljanova. Potražio sam određene knjige, pronašao reprodukcije njegovih najznačajnijih ostvarenja i prelistavao ih uz upaljen televizor ("bolest moga sina i moje majke!). Prvo nejasno a onda sve razgovetnije, do mene je doprlo: Arhitektura, arhitekta.... Podigao sam pogled sa knjige, išla je emisija nemačke produkcije, kasnije sam shvatio da je deo serijala koji se bavi arhitekturom u smislu isticanja zanimljivih a javnosti nedovoljno poznatih autora. Udubio sam se i imao istinsko zadovoljstvo da "upoznam" po mnogo čemu jedinstvenog arhitektu. U pitanju je član reda Svetog Franje Asiškog, Fra Konstantin koga od milošte zovu Padre Sole. Čika iako u poznim godinama nije dozvolio svom duhu a bogami ni telu da se zaparloži i svene. Naprotiv, Otac Sunce projektuje i uz pomoć profesionalnog arhitekte Luiđija (prezime sam zaboravio) izvodi neverovatno zanimljive sakralne i profane građevine i zdanja. Evo jednog primera. Na periferiji Đenove, jedna dobro stojeća vernica , ostavila je testamentom svojoj parohiji veliki komad zemljišta. Parohija je odlučila da na tom mestu podigne crkvu. Međutim zbog prirode tla a u pitanju je bilo terasasto zemljište zasađeno maslinama, prepuno ogromnih stena, potokom...opština nije htela da prihvati ni jedan od ponuđenih projekata. Onda se neko setio da pozove Oca Sunce. Zatražio je da ga ostave samog petnaestak minuta. Izgubio se u gustišu, cunjao tamo, amo i kada se pojavio pokazao je papirić sa grubom skicom i rekao: "Vidim je!"
Na osnovu njegove skice Luiđi je napravio projekat koji su opštinske vlasti odmah prihvatile. U najkraćem, potok je sačuvan kao prirodno mesto za krštenje, neki zidovi su načinjeni od grubo naslaganog velikog kamenja vađenog iz potoka, svetlost u crkvu dopire kroz uske visoke prozore sa jednostavnim ali efektnim vitražima koji su takođe delo Oca Sunce. Na krovu koji je dobro izolovan, nalaze se igrališta za košarku i mali fudbal, ograđena sa svih strana i odozgo, žičanom mrežom. Sve u svemu, Otac Sunce je crkvu ukolpio u ambijent tako da izgleda kao da je oduvek tu.
Sledeći objekat je posebno zanimljiv a naročito njegova istorija. U pitanju je privatna kuća na jednom bregu u (vašoj) Toskani. Vlasnica kuće čiji je muž zamolio Oca Sunce da im je projektuje, priča da se rasplakala kada je videla projekat! Ja sam želela i zamišljala kuću nalik starim kamenim kućama kojih su puni bregovi i brežuljci Toskane. Međutim muž je bio uporan i kuća je sagrađena. Žena sada kaže: " Ne bih mogla da zamislim da živim negde drugo!" Kuća je koncipirana neverovatno jednostavno, osnova je pravougaonik. Zidovi su od poda do plafona od biljurnog stakla tako da je kuća sastavni deo Prirode a Priroda nenametljivo "ulazi" u kuću. Pogled koji se pruža na sve četiri strane je neopisiv! Franjevac Arhitekta kaže da je njegov ideal kojem stremi, kuća sa podom i krovom bez zidova! Tako bi ostvario jedinstven doživljaj prožimanja sa Prirodom. Vi ste sigurno čuli za Oca Sunce, Padre Konstatina?
Нема коментара:
Постави коментар