NEBESKI NAROD

Pripadnici NEBESKOG NARODA vekovima se busajući u prsa svojom gostoljubivošću, srdačnošću, ljubavi prema bližnjem a u praksi ubijajući, sakateći i ponižavajući bližnje, pre svih, svoje najrođenije, u ovim vremenima kao da su se približili vrhuncu. Od bližnjih nećete dobiti ni čašu vode ako umirete od žeđi! Naprotiv, uživaće i naslađivaće se vašim mukama. Poserem se ja na zlatne viljuške kada znam da su ubijali ili makar oslepljivali svoje roditelje i braću. Započeto pre mnogo vekova, danas je uz pomoć nadnaravno porasle zlobe, pakosti i bezrazložne mržnje, dostiglo razmere horora.

Hteo, ne hteo, primoran sam da se bakćem sa požarom koji nas je zadesio. On je u dubokoj i neraskidivoj vezi sa prethodno napisanim. Komšija, susjed, bližnji... čiji se stan nalazi do našeg, prijavio nas je opštinskoj komunalnoj službi. Juče su mi se na vratima pojavila dva čoveka od, kojih je jedan, izgledom plaćeni ubica, dreknuo: Obustavite sve radove! U prvi mah zatečen ipak sam se posle nekoliko sekundi „snašao“ i upitao: Ko ste vi i kako mi se to obraćate? Drugi, staloženiji i pristojniji je rekao ko su, odakle su i da su došli po prijavi. „Ubica“ je nastavio i dalje povišenim tonom: Od 13 do 17 sati je vreme za odmor po Kućnom redu i ni ekser ne može da se zakuca. Iako mi je došlo da ga zadavim, mirno sam ga pitao da li ume i zna da govori i razgovara normalno i ljudski. Čuli ste šta sam rekao, odmah obustavite sve radove i ako dobijemo još jednu prijavu predaću vas policiji. Zalupio sam im vrata. Čovek sam pa još u „govnima“ do guše, popizdeo sam i komšiji na glas poželeo: Dabogda ti se desilo sve što i nama...dabogda crkao...! Samo što sam to izgovorio, pomislio sam da nikome pa ni njemu ne želim nikakvu nesreću a najmanje požar. Afekat je jedna a činjenica da ne pripadam ogromnom delu nebeskog naroda koji uživa u tuđoj nesreći, druga stvar. O kako istinito zvuče Njegoševi stihovi: „Pučina je stoka jedna grdna.“

Beograd, 30.April 2009.