NAKNADNO

Ali sa razlogom i jakom unutarnjom potrebom dopisujem sledeće: Pišući i preporučujući IZGNANIKE, spomenuo sam "jezuitsko vaspitanje". H.G. Wells je Joyce-u napisao značajno i po mojim merilima veoma važno pismo! Joyce veli: .....pismo koje mi je poslao a koje mi se čini - ne znam kakvim mi se čini." Pismo je napisano 23.Septembra 1928 godine i u njemu na jednom mestu Wells piše: "Vi ste počeli kao katolik, što će reći počeli ste s jednim sistemom vrednota, koji je u velikoj suprotnosti sa stvarnošću. Vaša duhovna egzistencija opsjednuta je monstruoznim sistemom kontradikcija. Vi zaista vjerujete u nevinost, čistoću i personalnost boga.....Kako ne vjerujem u to, osim kao u provizorne vrijednosti, moja misao nije nikada bila šokirana toliko da bih galamio zbog postojanja WC-a, uloška za menstruaciju i nezasluženih nesreća. Mnogo od prethodno navedenog je istina koja se možda najbolje i najviše očituje u PORTRETU UMETNIKA U MLADOSTI kroz traženje oproštaja i priznavanje grehova ali u nastavku Stephen Dedalus se skoro Ničeovski odriče boga i bira svoj put. Neosporna je činjenica da vaspitanje u mladosti ostavlja trajan trag u duši čoveka ali i činjenica je da svako od nas pa i Joyce u nastavku života bira ili odlučuje kako će živeti. Apstrahujem one momente i situacije koje su van naše/njegove kontrole i moći. Wells pismo umno i racionalno završava rečima: "Ne mogu slijediti vašu zastavu više nego vi moju, ali svijet je širok i u njemu ima dosta mjesta za obojicu da budemo u krivu." POSTMODERNA kao da je ovu Wells-ovu rečenicu uzela za svoj kredo, iskustvo nam (tu ne ubrajam našu malu, učaurenu, sektaško - partjsku i klanovsku državicu) pokazuje da je svet zaista dovoljno veliki da bi prihvatio svačije stavove, mišljenja, dela..... 20.April 2009, Beograd