POŽAR 2

Iz mnoštva lepih i ljudskih gestova poznanika i retkih prijatelja, pre svega prijateljica, izdvajam i na svetlost Bloga iznosim sledeći: Moja Jasna je profesor Likovnog u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Koleginice i kolege na čelu sa direktorkom Draganom, profesorom Đorđem i školskim domarom Brankom, od prvog trenutka su učinili sve što su mogli da se ne bismo osećali sami i napušteni. Hvala im od srca! Ali ono što želim da izdvojim je sledeće: Ja kod kuće "dežuram" sa majstorima i slikam, završavam slike za predstojeću mi izložbu a Jasna je počela da radi. Prekjuče je ulazeći u učionicu III 4-i odelenja na katedri zatekla veliki paket uvezan lepom širokom crvenom trakom. Odmah je reagovala: Deco ja ovo ne mogu da primim... Nisu joj dozvolili da dovrši: Otvorite profesorka, otvorite... nije to ništa naročito ali je od srca. Počela sam da razvezujem pantljiku a ti znaš mene kako sam smotana kada nešto treba da otvorim ili otpakujem, ispričala mi je juče, i kada sam nekako uspela, unutra je bila pegla! Zasuzile su mi oči! Oni su slatkiši od svog džeparca skupili parice i kupili mi peglu. Došlo mi je da ih sve zagrlim i izljubim. A nisam im ni razredna, dodala je. Oboje više volimo da dajemo nego da primamo ali gest ovih malih/velikih ljudi se ne može zaboraviti. Rekla je da im nije razredna a juče mi je objasnila: To je bilingvalno odelenje, na to ukazuje slovo i iza broja odelenja, uče italijanski jezik i sva pa i moja predavanja i komunikacija sa njima je na italijanskom jeziku. Vodila sam ih na nekoliko studijskih putovanja u Italiju i tu se stvorila nekakva fina veza među nama. Sva raznežena ispričala je o poklonu/pegli našoj dobroj drugarici Ljilji, završivši rečima: Kada god budem peglala uvek ću se setiti njih. Duhovita i konsekventna Ljilja je odgovorila: Pa to neće biti baš tako često. Nasmejao sam se i pitao je da li je to ispričala svojim učenicima? Naravno, neki su se ljutili ali se većina smejala.