POLITIKINA NAGRADA

ANICA VUČETIĆ

Poznavao sam i poznajem mnoge od dobitnika Politikine nagrade za umetnost ali se ne sećam da sam skoro osetio takvu radost kao sada kada sam doznao da je dobitnica ove vredne i značajne nagrade za 2008 godinu, moja draga koleginica i mnogo više od toga, prijateljica i drugarica, ANICA VUČETIĆ! Drago mi je i iz jednog subjektivnog, anti mačističkog, anti balkanskog, anti srpskošovinističkog razloga kojeg mi je odavno preko glave!

Anica se tako priključila malom broju žena umetnica koje su nosioci priznanja Politike. Ne želim ni da pominjem da je Anica to zaslužila. Ko iole prati beogradsku likovnu scenu, morao je zapaziti njene radove, uvek sofisticirane, perfekcionistički izvedene i prezentovane, smišljane i koncipirane na relaciji koja se može meriti svetlosnim godinama, od snimljenog iridološkog pregleda sopstvenog oka, sa sve stručnim objašnjenjima doktorke Mirjane, čiji glas je sastavni i neodvojivi deo Anicinog rada ostvarenog u Galeriji REMONT, preko ogromne projekcije Meseca sa jedne i velikog talasa, skoro posledice Cunamija sa druge strane i Anicinog uranjanja u vodu u sredini između njih u Galeriji Kulturnog centra Beograda. Anica je svesna da je kao deo Kosmosa i sama Kosmos. Još je Leonardo u Traktatu napisao: „Ako postoji celo sastavljeno od hiljadu tačaka, svaka tačka je jednaka celom.“ Imao sam sreću da budem pored ove mlade, krhke i nežne žene pre nekoliko godina kada je zbog kratkog vremena, umesto unapred koncipiranog rada, iz sebe „izbacila“ ideju koju je zatim vrhunski osmislila i realizovala. I danas sam zadovoljan rezultatom i često mislim na tu jedinstvenu akciju, naoko jednostavnu a u biti kosmoplitsku i filantropsku.

Anici mozak neprekidno „vri“, radoznala je i „halapljiva“ za znanjem i saznavanjem, „prevrće i obrće“ po nekoliko ideja i zamisli, sagledava ih iz svih aspekata, odbacuje suvišno i nepotrebno, dodaje, menja, oblikuje, sve do trenutka kada postaje sigurna da je odradila većinu „posla“. Onda se fokusira na, u tom trenutku joj najvažniji rad i pristupa realizaciji koja takođe podrazumeva dodavanje i oduzimanje u samom procesu, do konačne finalizacije. Rezultat je uvek (bez obzira ili baš zato što sam subjektivan) rad vrhunskog kvalteta i mentalnog dometa.

Draga Anči, dobro poznavajući svetsku umetničku scenu, našu si davno nadvisila, znam i tvrdim da si jedna od najsnažnijih, najsamosvojnijih umetnica u ovom Makluanskom globalnom selu. Znam da se nećeš „učauriti“, nećeš se udobno zavaliti u „sve sam već postigla“ fotelju, nastavićeš Dorćolko moja mila da nama, i "svetu velikome" i dalje daruješ svoju nepobitnu vezu sa Kosmosom ali i tz obične, male, svakodnevne, iz banalnog konteksta izvučene i tvojim mentalnim redigovanjem do umetnosti uzvišene, nepretenciozne radove – reakcije i akcije.

Čestitam ti sa radošću i svešću da je prava umetnica zasluženo dobila Politikinu nagradu.

Miško Petrović

Beograd, 19. Januar 2009 u 1h i 39 minuta